Усред мирних површина језера и река широм света, газиводе, сићушнe бубе са задивљујућом отпорношћу на капи кише, чија је тежина пуно већа од њихове, учествују у плесу преживљавања.
Ендрју Дикерсон са америчког Универзитета Тенеси, инспирисан призором шетача по води, покушао је да разоткрије њихову стратегију преживљавања у кишним олујама. Кишне капи које су више од 40 пута теже од ових бубица подстакле су питања о њиховим тактикама опстанка.
Стављајући инсекте у акваријум пун воде, Дикерсон и његов тим подвргли су их бомбардовању кишним капима, и све су снимили камерама.
Успорен снимак открива спектакл који је уследио као резултат тог бомбардовања, а истраживање је објављено у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
После судара, газиводе су у почетку избегавале повређивање користећи своју ниску густину да би издржале удар. Међутим, каснији колапс ударног кратера потерао је водени млаз у ваздух, носећи са собом ове отпорне инсекте.
У неколико случајева ти водени тркачи су изводили покрете избегавања, изводећи превртања уназад како би се дистанцирали од воденог млаза пре него што се спустио натраг. Ипак, ако би се ухватиле у замку, њихове су хидрофобне ноге олакшале њихово поновно израњање.
„То је исто као да нас удари ауто, а они то преживе и при том се подвргну прилично акробатском путовању у неким случајевима“, наглашава Дикерсон.
Сведочење како се газиводе крећу кроз нападе кишних капи открива фасцинантну мешавину осећаја за преживљавање и акробација, налик кореографији бега од природних опасности. Ти водени скакачи, наизглед равнодушни, показују изванредну способност да издрже и надвладају силе које их засењују, претварајући наизглед опасан сценарио у очаравајући спектакл отпорности и прилагођавања, пренео је „Њу сајентист“.
Погледајте и: