Иако је међународним правом обавезна да све државе кандидате третира једнако, Европска унија има дискриминаторни однос према Србији, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић, коментаришући критике на рачун Србије, које долазе из Брисела поводом учешћа наше земље на самиту Покрета несврстаних.
Списак захтева из Брисела не зауставља се
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић открио је да се Србији упућују критике, како због неувођења санкција Русији или развијања добрих односа са Кином, тако и због тога што се Србија не придружује нападима на Иран и у својству посматрача учествује на самиту Покрета несврстаних.
Према Јовановићевом мишљењу, списак бриселских захтева, ултиматума, притисака и уценама овим није комплетиран. Ускоро би као услов могло да се појави и учлањење Србије у НАТО.
„То је начин деловања који се састоји од тога да никада немамо времена да размишљамо о могућности неког нашег захтева“, објашњава он и додаје да би један од српских захтева могао да буде и захтев за једнаким третманом као што имају остале државе које су у процесу придруживања.
Надреално понашање Европске уније
Ради се, према Јовановићевим речима, о начелном захтеву који се крши само у случају Србије јер ЕУ од наше земље тражи да се одрекне своје јужне покрајине. То, наставља он, није тражено ни од Кипра, чија је половина територије под окупацијом већ пола века.
„Они се понашају надреално, као да су изнад, не само других држава, већ и правила. Тако да је то неозбиљно, да се Србија критикује због учешћа на самиту Несврстаних. Покрет несврстаних је најактивнији и најбројнији део Уједињених нација и не може да буде елиминисан зато што се не свиђа некој великој сили или некој групи земаља. Са друге стране, суверено је право сваке државе да буде посматрач, гост или члан организације која је невојна, неагресивна и која од других земаља не тражи да се одричу дела територије“, истиче Јовановић.
Бриселски захтеви за земљу која држи до себе
Покрет несврстаних је бенигна и у међународним односима веома корисна група држава, које су се окупиле како би се избориле за што повољнији третман развијених земаља. Међутим, у оквиру Покрета несврстаних највећи број држава није признао косовску самопроглашену независност и то је један од разлога због којих Брисел попреко гледа Србију, сматра Јовановић.
„С друге стране, они сматрају да је Србија кандидатуром за чланство дефинитивно опредељена за чланство у Унији и да јој ни једно друго чланство није потребно. Међутим, они на путу за чланство Србији постављају немогуће услове. То је нешто што је неприхватљиво за земљу која држи до достојанства и суверености“, констатује наш саговорник.
Другачији однос према Србији не може се ни очекивати – највећи број чланица ЕУ учествовао је у агресији на Србију 1999, а са друге стране према малим држава се постављају на такав начин, што је последица свести која је формирана за време колонијализма, закључује Јовановић.
Србија је посматрач у Покрету несврстаних, што је истакао и Ивица Дачић, а овогодишњи, деветнаести по реду самит на највишем нивоу одржан је у престоници Уганде, Кампали. Како је нова чланица Покрета постао Јужни Судан, Покрет несврстаних данас броји 121 чланицу.
Ивица Дачић присуствовао је самиту у име српског председника Александра Вучића, који је позивницу добио од председника Уганде Јоверија Мусевенија јула прошле године, приликом његове посете Београду.
Погледајте и: