Како је Русија трансформисала тенк Т-80 у оклопни вишецевни бацач ракета

На мрежама су се појавили снимци на којима се види како ракетни бацач РБУ-6000, спојен са шасијом тенкова Т-80Б, испаљује ракете у степи, негде на првој линији фронта у зони специјалних операција.

Руска војна и индустрија наоружања нису коментарисале необичан, прилагођени вишецевни ракетни систем (МЛРС), са лансерима РБУ-6000 причвршћеним на копнена возила који су први пут примећени у јесен 2023. године, уграђени у оклопна борбена возила МТ-ЛБ, као и камионе Урал и Камаз.

Чини се да је одлука да се РБУ-6000 прикључи на шасију Т-80 био следећи логичан корак, с обзиром на то да ће тенковски оклоп својој посади обезбедити заштиту од свега, од непријатељске ватре из малокалибарског оружја до артиљеријских гелера, поништавајући кључну рањивост традиционалних МЛРС лансера, и омогућавајући овом систему да се постави ближе опасним подручјима фронта.

Представљен у совјетској морнарици раних 1960-их, РБУ-6000 је противподморнички и противторпедни ракетни бацач тежак 3,5 тоне, калибра 213 мм, са дванаест радијално постављених цеви типично причвршћених за ратне бродове. Такође познат као 'Смерч-2' (дословно 'Торнадо-2' или 'Вихор-2'), систем испаљује ракете РГБ-60 које теже 113,5 килограма по комаду, носе високоексплозивну муницију од 23 кг, имају домет до 6 км и функционишу на дубинама до 500 метара.

Модернизација РБУ-6000, познатог као РПК-8, развијена је 1980-их и уведена у употребу крајем 1991. године, са новим ракетама са могућношћу навођења под водом и функционалном оперативном дубином до 1.000 метара. Новији системи су били опремљени пуњењима од 19,5 кг, дизајнираним да се прикаче на непријатељске подморнице и разоре њихове трупове. Најновије варијанте ове инсталације долазе са даљинским системом за управљање ватром.

Руски ратни бродови који учествују у специјалној војној операцији интензивно су користили и РБУ-6000 и РПК-8 да гађају украјинске поморске дронове који нападају бродове Црноморске флоте Русије и њихове матичне луке.

Први пут уведена у употребу средином 1970-их, шасија тенкова Т-80 има снажан гаснотурбински мотор од 1.100 коњских снага, што вероватно даје прилагођеном МЛРС модулу опремљеном РБУ-6000 довољно снаге да маневрише на линији ватре, испаљује своје ракете и брзо се повуче како би избегао узвратну непријатељску ватру.

На почетку специјалне војне операције 2022. године, Русија је имала хиљаде затворених Т-80 у у складиштима широм земље, а произвођачи оружја су их постепено вадили, брисали са њих прашину, модернизовали их и слали на фронт.

Склоност Русије да користи шасије тенкова у друге сврхе осим као главни борбени тенк је добро позната, јер су их совјетски и руски инжењери „упарили“ са тешком инжињеријском опремом и опремом за чишћење мина, причвршћујући их на тешке топове како би створили мобилне хаубице, и користећи их као погон за смртоносни термобарични систем тешког бацача пламена ТОС-2, па чак и њихово повезивање са јединственим 1К17 – совјетском ласерском борбеном платформом дизајнираном да онеспособи противничку оптичко-електронску опрему.

Чини се да је копнени лансер Смерч-2 са шасијом Т-80 замисао војних инжењера са фронта, за које се зна да стварају широку лепезу оружја у стилу „уради сам“ користећи било који алат, опрему и резервне делове који су им доступни. Званични детаљи о могућностима овог система нису објављени, али ако је нешто слично његовој поморској варијанти, копнени Смерч-2 би имао домет до 6 км, док би шасија Т-80 значила оперативни домет до 335 км без допуњавања горива.