Са каквим украјинским оружјем се сусреће руска војска /фото/

АДМ-160B „малд“ (Miniature Air-Launched Decoy) је минијатуран лажан ваздушни циљ који представља хибрид ракете и дрона. Ракета се испаљује из авиона, али не носи бојно пуњење. То је мамац чији је главни циљ да ПВО систем противника на њу одреагује и да се тако открије положај батерије.

„Малд“ омета, она делује као мета или лажна мета. Има систем за имитацију радара, ултракратких таласа и микроталасних фреквенција за реалистичну имитацију од „невидљивог“ авиона Ф-117 до стратешког авиона Б-52.

Крила ракете су савијена, што је чини компактном. Када се покрену, она се окрећу и укључује се турбореактивни мотор ТЈ-50. Инерцијални навигациони систем са ГПС-ом држи „малд“ на програмираном курсу. Пилот га може променити у било ком тренутку све до тренутка када почиње лансирање.

Дужина му је 2,84 метара, тежина - 115 километара, пречник - 40 сантиметара. Домет летења му је до 920 километара. Кошта више од 300.000 долара, што је висока цена за лажни дрон. Можда је то и разлог што „малд“ веома ретко среће руска војска.

АДМ-160В је компатибилан са различитим носачима из тактичке и стратешке авијације Ратног ваздухопловства САД. Лажни циљеви се каче по један или по неколико и лансирају заједно (или у интервалу) са борбеним ракетама у зависности од карактеристика оружја. „Малд“ се инсталира и на совјетске авионе, бомбардере Су-24. Наравно, руска војска је веома заинтересована за „малд“ и вероватно се остаци дрона који су сакупљени већ изучавају.

Русија такође примењује лажне циљеве приликом ваздушних напада. Руски експерти су из зоне специјалне војне операције добили на стотине образаца НАТО наоружања, као што су оклопна возила „бредли“ и СВ-90, хаубице М777, тенк АМХ-10РС, оклопне аутомобиле и противтенковске ракетне системе.

АДМ — 160В „малд“ није једина западна муниција која је испоручена Кијеву, јер се она обично користи заједно са противрадарским системима „харм“, које Пентагон испоручује од прошлог лета.

АГМ— 88 „харм“ ракета је намењена за уништавање радарских ПВО система. То није ново оружје. САД су им попуниле арсенале још 1983. године и тако су замениле АГМ-45 „шрајк“ који се користио у Вијетнаму.

„Харм“ је веома поуздан и прецизан. Америчка авијација је њима онеспособљавала либијске, ирачке и југословенске радаре.

Принцип рада је једноставан. Пилот лансира ракету у рејон где се налази радар и где су раније послати лажни циљеви-имитатори. Паметна муниција реагује на радарско зрачење и прецизно циља. Она памти координате радара и способан је да га погоди, чак и ако противник све искључи. Испаљује се три до пет ракета.

АГМ-88 је авион тактичке авијације НАТО земаља, ту су још: A-6 „интрудер“, Ф-4 „фантом“ II, Ф-16 „фајтер фалкон“, Ф/A-18 „хорнет“, Ф-111 „ардварк“ и „панавија торнадо“. Украјинци ракете испаљују из авиона МиГ-29 и Су-27 које су ремонтовали западни експерти. Домет им је 150 километара, што им не омогућава да уђу у зону дејства руског ПВО система.

Бомбардере Су-24 Кијев је прерадио за британско-француске ракете „сторм шедоу/скалп“, којих сада имају неколико десетина. Њихов домет је 300 километара и имају веома низак профил летења. Ка циљу лете на малим висинама. Ове ракете се могу пресрести само на последњем делу путање када достигне висину пре напада.

Задатак за „шедоу“ се учитава унапред. Свака муниција је тешка 1,3 тоне и опремљена је бојевом главом од 450 килограма. Брзина је 1.000 километара на сат. У завршној фази лета се активира термовизијска глава за навођење.

У јулу је објављено да је руска војска заробила ракету „сторм шедоу“.

На основу ње се може много тога схватити о западној технологији. Посебно су вредни инерцијално-навигациони блок, модул ГПС корекције, контролор селекције циљева, контролори напајања и батерија ракете, као и конструктивне карактеристике за заштиту мотора.

Кијеву су, осим ракета, испоручене и бомбе, тачније комплети „јдам“. Свака има крила која се причвршћују у средњем делу и репни блок за маневрисање, као и компјутер са навигационом опремом.

Ове бомбе иду ка циљу по систему инерцијалног навођења који делује у пару са ГПС пријемником. Одступање није веће од 11 метара, а у зависности може да достигне 40-70 километара. Ове бомбе носе авиони Су-24.

Француска је обећала месечне испоруке за 50 бомби ААСМ „хамер“. Оне погађају циљ на 70 километара. Маса борбене јединице је 340 килограма.

Авионске бомбе које могу да се коригују нису највећи проблем за руске противавионске системе. Руска војска у почетку није могла да схвати по ком принципу оне раде, мале су величине, брзина хоризонталног лета им је мала. Међутим, брзо су успели да их погоде јер им је мала брзина, а онда постају лака мета за противавионске ракете.