Запослени ће примати досадашње плате без обзира на смањено радно време, објавио је Блумберг.
Како се наводи, циљ експеримента је да се провери да ли су тачне тврдње синдиката да су људи који мање раде не само срећнији и здравији, него и продуктивнији у својим пословима.
Блумберг наводи да би, према прогнозама, до 2034. године немачко тржиште рада могло да се смањи за више од седам милиона људи због пада наталитета и старења популације.
Осим повећања продуктивности, очекује се да ће фирме имати користи од смањења скупих изостанака са посла због стреса, болести и исцрпљености.
Немци су у 2022. години у просеку изостајали с посла 21,3 дана што је резултирало губитком од чак 207 милијарди евра, показали су подаци Савезног института за здравље и безбедност на послу.
Заговорници експеримента истичу да би новина могла да привуче нове кадрове у Немачку, земљу која према Евростату већ има највећи удео запослених са пола радног времена у ЕУ.
Недостатак улагања у иновације и дигитализацију спречио је повећање продуктивности у Немачкој, а без побољшања у тим подручјима, мало је вероватно да ће се значајно повећати продуктивност једноставним смањењем броја радних сати, сматра економиста на Институту за истраживање тржишта рада у Нирнбергу Енцо Вебер.
Мањак квалификованих радника у Немачкој, заједно с високом инфлацијом, охрабрио је раднике у свим индустријама да траже веће плате и смањење радног времена, пренео је Танјуг. Немачке машиновође су већ десетак дана у штрајку и траже скраћивање радног времена са 38 сати недељно на 35 сати без смањења плата. Синдикат запослених у грађевинском сектору тражи повишицу од 20 одсто за велики део својих радника, којих је укупно око 930.000.
Погледајте и: