„Видимо да је и у децембру текући темпо раста цена нижи, него у новембру, а јануарска статистика такође улива наду“, истакла је Набиулина.
Према њеном мишљењу, на ово је утицало повећање кључне стопе.
„Наша монетарна политика је усмерена на сузбијање инфлације и њено враћање нашем циљу од четири одсто. Због тога смо повећали кључну стопу“, прецизирала је шеф ЦБ.
Многе државе траже алтернативу Свифт-у
Поред тога, директор Централне банке је истакла да многе земље разматрају алтернативе СВИФТ-у.
„Појавили су се ризици од коришћења успостављене међународне платне инфраструктуре и многе државе размишљају о алтернативним, сопственим варијантама прекограничних механизама плаћања“, рекла је она.
Набиулина је објаснила да ако је бизнис заинтересован за развој економских, трговинских, инвестиционих односа, а међународни платни систем постаје ризичан, јасно је да почиње потрага за алтернативним могућностима.
Обрачун Русије и БРИКС-а у националним валутама порастао до 85 одсто
Према њеним речима, удео чланица БРИКС-а у трговинском билансу Русије за две године је удвостручен, а обрачуни са њима у националним валутама порасли су више него троструко.
„Он (удео чланица БРИКС) постао је знатно већи, сада износи око 40 одсто. У 2022. години био је мањи од 30 одсто, а 2021. године око 20 одсто“, истакла је Набиулина.
Обрачуни Русије са земљама БРИКС-а извршавају се у националним валутама, укључујући рубљу.
„Њихов удео у трговини са БРИКС је око 85 одсто, док је пре две године био 26 одсто“, нагласила је Набиулина.
Такође, према њеним речима, Русија разматра са другим земљама БРИКС-а интеракцију националних система преноса финансијских порука, док се руској платформи истовремено већ прикључило 159 страних учесника из 20 земаља.
Поред тога, она је оценила да темпо раста светске економије успорава, али да је вероватноћа „наглог пада“ смањена.
Директор ЦБ Русије је нагласила да је глобална рецесија избегнута.
Неколико година уназад, СВИФТ је био главни систем за обраду плаћања, преко њега су се одвијале готово све банкарске трансакције у свету.
Ипак, 2014. године, када су западне земље први пут запретиле да ће Москву искључити из система, велике земље почеле су да стварају своје алтернативе. У Русији се појавио систем преноса финансијских обавештења (СПФС), у Кини – Систем прекограничних међубанкарских плаћања (ЦИПС). Такође, Индија има свој систем за трансфер плаћања.
Погледајте и: