„Сматрам да је то углавном узроковано концентрацијом новца. Видимо како је европска политичка елита неодржива, беспомоћна, неписмена, као и да је изабрана управо на основу ових ознака. Нажалост, то се примећује у свим европским земљама, укључујући и већ успостављене демократије. У Европи више нема светлих и признатих лидера“, рекао је он.
Христов је навео да током рата и глобалног сукоба, Европом управљају политичари са ниском историјском културом који немају историјски начин размишљања.
„Они размишљају више економски и краткорочно. То је више финансијски начин размишљања јер они чак не умеју ни о индустрији да размишљају“, нагласио је он.
Њихов систем вредности је окарактерисао као велика предузећа попут банака које улажу огромне количине новца у ризична предузећа, која доносе одлуке на штету друштва.
Према његовим речима, Европа је престала да буде првостепени играч и у случају Украјине не може да постане посредник.
„Европа без икаквих критика прати Сједињене Америчке Државе. Она је у украјинској кризи добровољно преузела улогу финансијера рата и изгубила могућност да себе сматра за могућег посредника у решавању овог сукоба. Ако су 2014. године Француска и Немачка још увек имале ауторитет како би учествовале у мировној иницијативи, онда данас Европа изгледа као споредни играч“, додао је бугарски европосланик.
Истакао је да не би требало заборавити да су тадашњи лидери, Франсоа Оланд и Ангела Меркел, признали да су Мински споразуми више били блеф, како би Украјина добила на времену.
Закључио је да је Европу, серија врло једностраних ставова, које она заузима у последње две године, претворила у актера епизодних улога у актуелним догађајима.
Погледајте и: