Снимљене галаксије сежу од (релативно) оближње NGC5068, удаљене 15 милиона светлосних година, до удаљеније NGC1365, смештене приближно 60 милиона светлосних година од Земље. JWST, лансиран 2021. године, био је кључан у преобликовању научног разумевања раног свемира, фокусирајући се првенствено на инфрацрвени спектар.
Посматрања дају детаљан поглед на отприлике 100.000 звезданих јата и милионе, ако не и милијарде, појединачних звезда унутар спиралних галаксија. Томас Вилијамс, астроном са Универзитета у Оксфорду, нагласио је важност тих података.
„Звезде се рађају дубоко унутар прашњавих облака који потпуно блокирају светлост на видљивим таласним дужинама, али ти облаци светле на JWST таласним дужинама“, појаснио је Вилијамс.
Астроном Џенис Ли, главни научник пројекта PHANGS, истакла је естетску и научну вредност слика, откривајући причу о циклусу формирања звезда и повратним информацијама. Лијева је истакла експлозивну активност и уклањање прашине и гасова на различитим нивоима, пружајући квалитативне увиде у динамички процес целокупног циклуса формирања звезда.
Посматрања такође бацају светло на структуру облака прашине и гасова на високом нивоу детаља, протежући се изван Великог Магелановог облака и Малог Магелановог облака.
Ерик Росоловски, астроном са Универзитета Алберта, објаснио је како JWST-ов инфрацрвени приказ омогућује научницима да продру кроз прашину, омогућујући свеобухватније разумевање рада галаксије у поређењу са ограничењима свемирског телескопа „Хабл“, пренео је „Ројтерс“.
Нове слике телескопа „Џејмс Веб“ са својом естетском привлачношћу, преносе уверљиву причу о замршености свемира, чинећи ове налазе доступним и задивљујућим чак и за ширу јавност.
Погледајте и: