Он је поводом првог фербуара, када се обележава 15. годишњица устоличења патријарха Московског и целе Русије Кирила испричао са каквим се изазовима и претњама суочавају руска црква и друштво.
Владимире Романовичу, за протеклих 15 година, према вашем мишљењу, Руска православна црква и наше друштво уопште суочавали су се са најозбиљнијом претњом?
–Једина претња по нас, верујуће је да се ставимо ван Цркве. Што се тиче друштва, ту постоји мноштво мишљења. Сматрам да је главна претња свакој доброј перспективи да не заборавимо да је одсуство вере кроз које смо прошли у XX веку, пут ка духовном уништењу и друштвеној пропасти.
Ситуација у Украјини и у прибалтичким земљама наставља да се погоршава, власти ових држава спречавају активности канонске православне Цркве. Може ли се рећи да РПЦ тамо губи своје позиције? Ако је тако, шта се може урадити тренутно и убудуће како би се зауставио овај процес?
– У прибалтичким земљама се на православне заједнице које су на неки начин повезане са руском црквом, врши притисак. Ова политика је део такозваног укидања руске културе. Политичке снаге које су тако гласно и бучно славиле рушење Берлинског зида, сада саме дижу зид између Русије и Запада. Покушаји да се као политички таоци узму верујући који сигурно ничему не прете је доказ слабости и несигурности у свој став. О слободи савести не треба ни говорити.
Гајите ли наду да ћете у блиској будућности посетити Украјину, њене светиње, помолити се у Кијевско-печерској лаври?
–Незахвално је давати прогнозе. Али, за верујућег човека нема препрека, светитељи Кијевско-печерске лавре су у нашим срцима и молитвама, они су са нама у истој Цркви, чак иако су њихове свете мошти украли расколници.
Како патријарх Кирил оцењује тренутне догађаје на Светој земљи, у појасу Газе?
–Црква се увек залагала и залагаће се за мир на Светој Земљи, а такође ће пружати подршку Јерусалимској патријаршији, жалити због свих жртава овог сукоба. Како је пресвети патријарх изјавио недавно на састанку верских лидера са руским председником Владимиром Путином, треба да избегавамо ситуације у којима се арапско-израелска конфронтација може пренети на руско тло. Сматрам да су са тим сагласне све верске заједнице у нашој земљи.
Чиме се може објаснити талас геополитичке напетости, насиља, ратова, трке за наоружањем у разним крајевима света, изјаве о претњи од трећег светског рата, нуклеарног рата? Да ли свештенство озбиљно схвата ову претњу, шта се предузима у циљу њеног спречавања?
– Наше време можда више него нека друга времена карактеришу лаж и пропаганда о узроцима рата и конфронтација.Информационе технологије аутоматизовале су процес дехуманизације опонента и ширења неистина.
Црква позива војнике који верно служе отаџбини да не подлежу искушењу зверске мржње према противнику. Чак и на линији фронта има места за милосрђе.
У Русији је 2024. година проглашена Годином породице, председник је потписао указ о подршци породица са много деце. Шта ви мислите, шта је потребно учинити у овој области, у периоду пред нама?
–Држава треба да препозна да је опстанак традиционалне породице важнији, него чак и глобално загревање, формирање мултиполарног света и тако даље. Полазећи од тога, треба да буду успостављени приоритети, а њихова реализација може се измерити само коефицијентом наталитета. Док је он охрабрујућ, значи да треба чинити све што је могуће и у привреди, социјалном осигурању, друштвеним технологијама. Дрво породичног живота које је ишчупано у последњих више од 100 година, треба поново посадити и бринути се о њему на све начине и свим снагама.
Патријарх Кирил је позвао на пуну реализацију закона о забрани ЛГБТ покрета, забрани усвајања деце из Русије у земљама где постоји родна идеологија и где је дозвољена промена пола, као и на јачање борбе против абортуса. Колико су ефикасне ограничавајуће мере и хоће ли оне људе одгурнути или отерати у још опаснију илегалну медицину?
–Људска култура је као појава изграђена на табуима, који су стари колико и цивилизација. Одједном су, почев од Нове ере и, вероватно, сада у наше време, почели да нарочито уверљиво доказују да су забране главно зло. Подсетићу да је најмање забрана постојало међу примитивним људима. Да ли је то циљ нашег кретања? Бог је човеку дало слободу избора, али Спаситељ никада није позивао на укидање закона, како нико не би имао непотребне препреке да се определи у корист греха и зла. Сваки грех се може тиме објаснити.
Погледајте и: