Толико су српски тенисери у протеклом периоду причали о томе колико би волели да имају прилику да играју пред домаћом публиком, а када им је та жеља остварена, они нису успели да тој публици узврате на најбољи начин.
Једна од најважнијих одлика Дејвис купа јесте та да нико никада није отписан. Колики год да сте фаворит у мечу по рангу, то је неважно јер је сваки играч посебно мотивисан када носи национални дрес, поготово ако се узме у обзир да тенисери немају тако честу прилику да се окупе као репрезентација.
Миомир Кецмановић одиграо је неколико одличних мечева на Аустралијан опену, али онда је у Краљево стигао уморан и још увек неспреман за шљаку која му је далеко од омиљене подлоге. Клајн, 142. рекет света знао је то да искористи и играо је као да се налази у најбољих 30 на планети.
Када је на питање Спутњика о томе како ће се најпре психички опоравити за други дан, Кецмановић је одговорио да свој меч не види толико негативно јер није одиграо катастрофално.
„Нисам ја сада нешто претерано негативан, нисам ја сада одиграо катастрофалан меч. Једноставно, он ме је избомбардовао данас и ја се у том лупетању нисам снашао. Ово јесте шљака, али су јако брзи услови, терен је доста клизав што мени никако не одговара, тако да ја, што се тога тиче нећу бити претерано негативан. Драго ми је било што сам играо пред нашом публиком и надам се да ћу сутра успети да исправим све и да се искупим“, рекао је Миомир.
Ако је Миомир био уморан, Душан Лајовић требало би да је био сто одсто спреман за сусрет са Молчаном, што се и чинило да је тако. Српски тенисер био је сјајан у првом сету, агресиван, слао је снажне ударце, а публика је то поздрављала и гласно му скандирала.
Атмосфера је била одлична иако трибине нису биле препуне, звуци „Марша на Дрину“ уз повике „Дуци, Дуци“ чинило се да ће носити Лајовића, али неким чудом то је све носило Словака.
Опуштени Молчан који је два сата пре првог меча седео у оближњем кафићу и уживао у кафи није у блиставој форми, али изузетно мали број словачких навијача успео је да допре до њега и мотивише га да заплеше по терену.
Алекс Молчан
© Sputnik / Тамара Ранковић
Мишин умор и Дуцијев пад резултирали су тиме да Србија после првог дана Дејвис купа губи 2:0.
Да је разочаран признао је и селектор Виктор Троицки.
„Разочаран сам, имамо прилику да окренемо, није добра ситуација за нас да губимо код куће са 2:0, али ја сам научен да се не предајем. Лош дан за нас“, рекао је утучени селектор.
Став Троицког потпуно осликава и његов борбени карактер који жели да пренесе и на остале играче. Сећа сее Виктор, а сећа се и Србија његовог маестралног преокрета против Борне Ћорића 2015. године у Краљеву, а управо такву борбу селектор жели девет година касније да види од Миомира и Душана.
„Биће тешко. Морамо да покажемо зубе. Ја сам навикао у каријери да се никада не предајем, овде сам у Краљеву имао неизвестан меч против Хрватске и дао сам све од себе да се у тај меч вратим, али није ово сада неко поређење, већ само кажем да за мене нема никада предаје и волео бих да могу то осећање да пребацим и на играче, да дају више од себе, да покажу зубе, да да се у суботу радујемо ако Бог да. Биће тешко, идемо меч по меч“, рекао је Троицки.
Преокрет није немогућ, али за њега је потребно неколико ставки. Кецмановићу треба игра какву је показао у Малаги, и колико год све што је рекао јесте валидно оправдање, знамо колико може и како може, памте се његове победе над Дрејпером и Мусетијем па зашто се не би направила реприза?
Са друге стране, Лајовић мора да зна да искористи то што је у одуству Новака Ђоковића дефинитивно највећи љубимац публике.
Србију ће у дублу сигурно представљати Никола Ћаћић, а упитно је само ко ће му се придружити.
У Дејвис купу је потребно срце, момци оставите га на терену који сте тако дуго чекали.