Капија је, како се наводи, израђена захваљујући братској љубави и солидарности братства манастира Хиландар, као и уз помоћ Фондације манастира.
Историја повезаности манастира Хиландар и манастира Бањска потиче још од светог архиепископа Данила II (1270-1330), који је за време краља Милутина био игуман Хиландара, а затим и први игуман манастира Бањска (1313-1317).
Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањић и једног од најмоћнијих владара на Балкану свога доба.
Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен.
Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у манастир Горна Бања.
Након неколико премештања, мошти Светог краља Милутина пронашле су коначно почивалиште 1867. године, у цркви Свете Недеље у Софији, у Бугарској.
У Бањској је 24. септембра прошле године дошло до сукоба Срба и тзв. косовске полиције, када су погинула тројица Срба и један полицајац.
Погледајте и: