На концерту је наступио и српски уметник на труби Александар Солунац, а све под диригентском супервизијом маестра Александра Којића.
Изведена су дела класичних композитора Моцарта, Шостаковича и Бартока као три сасвим посебне музичке приче и одвојене целине.
Коларчев резидентни састав Београдски камерни оркестар је на почетку концерта без солиста извео композиције "Дивертименто за гудачки камерни оркестар К. 136, Д-дур" (са три става - "Аллегро", "Анданте", "Престо") аустријског композитора Волфганга Амадеуса Моцарта.
Уследио је ексклузивни наступ у Србији младог руског пијанисте Сергеја Давидченка, иначе лауреата признатог 17. међународног такмичења "Чајковски" 2023. године, као и две специјалне награде.
За прво гостовање у Београду, Давидченко је извео "Концерт за клавир, трубу и гудачки оркестар оп. 35, бр. 1 у Ц-молу" руског композитора Дмитрија Шостаковича.
Треће и последње дело вечерас биле су чувене "Румунске игре" мађарског композитора и пијанисте Беле Бартока.
Наведено дело извео је само Београдски камерни оркестар, чији је руководилац и концертмајстор Миљана Поповић Матерни.
Зграда задужбине Илије Милосављевића Коларца на Студентском тргу бр. 5 почела је са радом отварањем Велике дворане 4. фебруара давне 1932. године са концертом Београдске филхармоније, којом је тада дириговао чувени композитор Стеван Христић.