Србија је послала писмени захтев Савету безбедности Уједињених нација за хитно одржавање ванредне седнице по питању дешавања на Косову и Метохији. То је учињено са јасним предзнаком да је КиМ по Резолуцију 1244 део територије Србије као и да су Уједињене нације те које су по обавезујућој Резолуцији задужене за мир и безбедност на овом простору.
Афирмација Резолуције 12 44
Акценат у писму који је Србија упутила СБ УН је на терору над Србима који спроводи власт Аљбина Куртија, а који се граничи са злочинима против човечности.
Србија је истакла и сва кршења Резолуције 12 44 почев од формирања оружаних снага Косова па до укидања динара. Сви ти потези имају за циљ протеривање Срба.
Дипломата и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић сматра да је кључно то што је Србија у захтеву акцентовала значај Резолуције 12 44.
„Сасвим је исправо да се Србија обрати СБ УН по питању Косова и Метохије у драматичној ситуацији по српски народ. Ово је у толико оправданије јер етничко чишћење српског народа траје у континуитету и што траје у периоду када је тај део Србије под мандатом СБ УН. ЕУ која је добила мандат да олакшава дијалог две стране излази из оквира свог мандата и то тако да се ставља на страну сепаратизма, а не на страну права. Сматрам да је дошло време да се на то прекорачење мандата ЕУ скрене пажња. Све што се дешава на КиМ па и интензивирање етничког чишћења, долази као последица непоштовања статусно неутралног положаја ЕУ,“ мишљења је Јовановић.
ЕУ изашла из статуса неутралног посредника
Како каже, ЕУ уместо да буде неутрална, она је све време од 2010. године недвосмислено јачала положај сепаратиста, а слабила улогу Србије као државе чланице УН са јасно дефинисаном територијом у коју спада и Косово и Метохија.
„Ситуација је на ивици да се угрози мир и безбедност. Уколико СБ УН буде имао правилан прилаз онда ће се одлучити за преузимање превентивних мера да се ситуација која је драматична за Србе заустави и да се ствари врате на колосек дипломатије и дијалога. Овако ЕУ прекорачивањем свог мандата који је добила од СБ УН свесно или несвесно иде на руку дестабилизације и ескалације,“ напомиње саговорник Спутњика.
Јовановић подсећа да је ЕУ од УН добила искључиво одобрење да олакша дијалог две стране, а под то не могу да се подведу начин на који они тумаче и Бриселски и овај нови Охридски споразум, који нема потврду УН.
„Мислим да тај документ представља ултиматум и акт претње Србији, јер није део дијалога и усаглашавања воље Београда и Приштине. Тај „споразум“ је супротан државним и националним интересима Србије. Није у складу са Повељом УН и представља кршење Резолуције 1244 СБ УН“, децидан је Јовановић.
Србија ће имати подршку и то не само Кине и Русије
По његовим речима, сасвим је сигурно да се Србија није одлучила на овај корак, а да пре тога није обавила дипломатску активност како би се осигурала да ће седница бити одржана.
„Сматрам да ће ову позицију Србије подржати не само Русија и Кина као сталне чланице СБ и наши стратешки партнери, већ да ће то урадити и остале чланице СБ јер интерес је не само Балкана него читавог света да се питање КиМ реши у оквиру међународног права и односа,“ истиче Јовановић.
Осима пет сталних чланица СБ УН Русије, Кине, Америке, Велике Британије и Француске, тај орган чини и десет несталних чланице чије ангажовање је почело ове године. То су Алжир, Еквадор, Гвајана, Јапан, Малта, Мозамбик, Република Кореја, Сијера Леоне, Словенија, Швајцарска.
Мисија Србије у Њујорку поднела је захтев Гвајани, држави која председава СБ УН, у којем тражи ванредно заседање због ситуације на Косову и Метохији.