Ово за Спутњик каже наш чувени математичар Стојан Раденовић, који ће, као најстарији посланик сутра председавати конститутивном седницом новог сазива државног парламента.
„Лако је ући у политику, лако је и председавати Скупштином, најтеже је бити добар човек“, прича нам председавајући који је четири године заредом био на листи најутицајнијих умова света.
Захваљујући њему Београдски универзитет први пут се нашао међу 300 најбољих на свету 2016. године. Он од тога није имао превише, само неколико похвала колега и велики интервју на Спутњику.
И три године касније био је на истој листи, међу најцитиранијим научницима света. И данас га годишње цитирају између 1200 и 1300 пута. У овој години већ има 95 цитата. Почаствован је, као и чињеницом да ће председавати Скупштином Србије.
Како сам ушао у политику
Позвали су га пре неколико година из Саудијске Арабије да им поклони своје поене, да њихов универзитет скочи на Шангајској листи. Пристао је, то уступање поена било је пресудно за улазак у политику.
„Нису само мене звали, већ угледне математичаре и физичаре из целог света. Те земље хоће, њихови приватни универзитети, да се боље пласирају на Шангајској листи. Ја сам пристао, па су овде почели по новинама да говоре, јер је Београдски универзитет пао за сто места, да сам ја крив. Ја сам испао кривац, који сам био дубоко у пензији, већ шест година“, прича нам професор.
Додаје да га је тада позвао председник Вучић да види ко је крив за тај пад. Касније су га позвале и млађе колеге да их подржи и тако се овај угледни професор обрео и у политици. Већ је други пут на листи СНС.
Професор др Стојан Раденовић, један од сто најутицајнијих математичара света
© Sputnik / Радоје Пантовић
Његова реформа није могућа
Када смо разговарали са професором Раденовићем пре неколико година, био је у улози једног од највећих умова света, тада се жалио да актуелни министар просвете не жели да га слуша.
Садашњег не критикује, сада је и сам члан Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво. Каже да ту још није дискутовао:
„Тамо постоје експерти, сад се иде другим путем, много је све напредовало, па видите какве су књиге за школу. Не могу ја сад да утичем на то, дошле су нове генерације. Моје упутство нема тежину. Сада сам више посвећен истраживању у математици. Имам сараднике, много младе људе из Марока, Алжира, Индије. Из Кине посебно имам сараднике. Публикујем и са научницима из Србије, имам око 60 домаћих сарадника. То је мој допринос“, каже и додаје да прати колико се ради, посебно на информационим технологијама и вештачком интелигенцијом.
Додаје да је с временом схватио да реформа за коју се залагао, да наставници имају другачији однос према ђацима, није изводљива.
„Свеједно да ли предајете у петом разреду или трећем гимназије, извири особина коју нам је природа доделила, его дође до изражаја. Професор, наставник се ту осећа као неки главни, као нека власт, па је јединица претња. То је тешко да се склони“.
Колико је тешко бити на власти
Упитан, да ли се сада осећа као власт, с обзиром да је на власти, па ће још и да председава Скупштином, одговара да је најтеже бити добар човек, у свим околностима, посебно у нашим:
„Сетите се говора нашег председника у Уједињеним нацијама, рекао је за међународно право да је мање, више формално. Одлучује сила. Нажалост. Много сам задовољан што сам данас видео да је наш човек, Арсић, у Приштини ослобођен, нису могли да нађу доказ да је учествовао у ратном злочину. Природа је створила такве људе. Зашто постоје ратови, то је једно од најтежих научних питања. Још нема одговор. Не одлучује Путин да ли ће бити рата, једноставно, ствара се таква ситуација да рат постане неизбежан“.
Председавајући додаје да суштина нашег постојања мора да буде у доброти. Подсећа на Теслине речи, да морамо да емитујемо доброту увек, да би смо збунили свемир. Он је тако дошао до јубилеја на који је најпоноснији.
„У јануару сам славио 50 година брака. Ови млађи не могу да издрже ни два дана у браку. То је политика, математика, мудрост, пре свега филозофија. Филозофија живота, да једно друго, не да трпи, већ да ужива“.
Професора Раденовића смо питали како замишља своју активност у новом сазиву Скупштине, у најбољем сценарију:
„Моја активност се огледа у томе да утичем и да се опозиција поправи, да ниво дискусије у Скупштини буде критички, али да буде пристојно“.
Упитан да прокоментарише ниво дискусије у време свог претходног колеге Владимира Орлића, као вешт политичар избегава одговор:
„Он ми није колега, он је много млађи од мене“.
Погледајте и: