Дачић је потврдио сазнања Спутњика да западне земље траже затворену седницу да јавност не би чула истину о Косову и Метохији.
„Сведоци смо жестоких закулисних игара у Савету безбедности УН да Гвајана закаже затворену седницу о Косову и Метохији“, рекао је Дачић.
Он је казао да више западних земаља тражи да буде затворена за јавност, напомињући да о томе да ли ће седница бити отворена или затворена одлучује Гвајана, која је иначе признала једнострано проглашену независност Косова.
„Западне земље и земље које долазе из ЕУ су става да треба да буде затворена седница из само њима знаних разлога. Односно, ми сматрамо из разлога да не би целокупна светска јавност чула шта се дешава на простору КиМ и како би и даље могле да се пласирају лажи на међународном медијском простору“, указао је Дачић.
Како је истакао, ово је за Србију била веома тешка борба.
Дачић је објаснио да седнице могу бити затворене и отворене за јавност, као и да су и једне и друге званичне, а да постоје и тзв. приватне седнице.
„Са затворене седнице се ништа не објављује, а након приватне може се објавити саопштење“, додао је Дачић.
Указао је да су захтев за затвореном седницом правдали чињеницом да се то и раније дешавало.
„Тачно је да се то дешавало, али од 2012. године до данас никад нисмо пристајали на затворене седнице, јер немамо разлога за тако нешто“, рекао је Дачић.
Дачић је навео да је председавајућа Гвајана одлучивала о томе да ли је седница отворена и затворена за јавност, али да је могло да дође и до гласања.
„У старту је било разговора и више земаља је тражило да седница буде затворена. Ми смо разговарали са оним земљама које нису признале Косово, али кључни догађај се десио после разговора који сам имао са министром спољних послова Гвајане, још то званично није објављено, али он ми је послао поруку да је дао инструкцију да ће Гвајана својом одлуком председавајуће без гласања заказати седницу за четвртак и то у отвореном формату“, навео је Дачић.
Дачић је указао да је постојала опасност да седница буде затворена за јавност да је дошло до гласања о томе.
„Желео бих званично да се захвалим у име Републике Србије министру спољних пословима Гвајане који је донео једну храбру одлуку, јер посетићу, то је одлука председавајућег“, рекао је Дачић.
Ванредна седница Савета безбедности УН о стању на Косову и Метохији, на захтев Републике Србије, биће одржана у четвртак у 21 час по нашем времену.
„Борба на три фронта“
Дачић је рекао да имамо борбу на три фронта – једно је питање Савета безбедности и КиМ, други фронт је питање Европске уније, односно ситуација око покушаја тзв. пуне имплементација Охридског споразума, па чак и оних делова које председник није прихватио, да се убаци у преговарачки оквир 35.
„Пет земаља непризнавача је практично тај неки први предлог, односно нацрт, ставило на чекање да размотри одговоре на ту ситуацију, уважавајући наше примедбе да ми не можемо да прихватимо имплементацију нечега око чега се нисмо сагласили, односно око чега је својом усменом изреком председник Вучић јасно рекао да је то за нас неприхватљиво“, рекао је Дачић.
Указао је да ће се даље наставити та расправа.
„Постоје земље које то гурају по сваку цену, а председник је јасно рекао да то онда значи и веома озбиљно угрожавање наших европских интеграција, односно европског пута Србије“, додао је Дачић.
Трећа ствар је, наводи, Европски парламент и кулминација притисака која иде са свих страна, а који су пре свега, истиче, усмерени против интереса Србије.
„Овде није реч ни о каквим политичким правима и слободама, овде је реч о што жешћој критици, жељи да се што више критикује Србија, уз пласирање тих порука негде као са стране, а у ствари то су главне поруке, а то значи ви морате да имплементирате споразум, значи малтене да признате Косово, морате да уведете санкције Русији и вероватно би онда све ове политичке примедбе биле прихватљиве“, навео је Дачић.