„Не само да ће наши савезници и партнери оценити овај тренутак, већ и наши непријатељи. Поверење у нашу приврженост колективној безбедности и обуздавању виси о концу“, пише у објави.
Амбасадори су упозорили да ће одлуке које се сада разматрају имати дугорочне последице, као и да власти других држава прате процес: „Они желе да виде да ће, када ствари крену лоше, Сједињене Америчке Државе бити уз наше савезнике и партнере“.
Дипломате су појасниле да у светлу „озбиљности овог историјског тренутка“ је неопходно разменити директну и искрену процену ситуације.
Амерички лист наводи да су обраћања овог типа необична за дипломате који, у оваквим случајевима, ретко јавно иступају са својим ставовима. Међутим, они су током недавног састанка на регионалној конференцији истакли да ризик од неуспеха приликом усвајања закона оправдава тај потез.
У америчком Конгресу је данас организовано гласање о предлогу закона којим се планира издвајање суме од 60 милијарди долара за Украјину, 14 милијарди долара за Израел и око пет милијарди долара партнерима у Индијско-пацифичком региону у циљу супротстављања Кини, као и 20 милијарди долара за осигурање безбедности америчких граница.
Бивши амерички председник Доналд Трамп и његове присталице у Представничком дому су критиковале пројекат. Према њиховом мишљењу, закон би председнику дао превише велику слободу да заштити мигранте од депортације и не предлаже довољно мера за сузбијање прилива миграната. Неки републиканци су јавно признали да не би желели да Џозефу Бајдену дају политичку победу уочи председничке изборе.
„Све указује на то да тај нацрт закона неће ни бити предат Сенату на разматрање. Зашто? Разлог је једноставан – Доналд Трамп“, изјавио је Бајден.
Лидер републиканаца Мич Маконел, који подржава предлог закона, признао је да пројекат неће имати успеха због председавајућег Представничког дома Мајка Џонсона.
Стејт департмент је упозоравао раније да ће САД за Украјину издвојити последњи пакет војне помоћи у износу од 250 милиона долара крајем децембра, као и да подршка Украјини у будућности неће достићи ниво који је имала 2022-2023. године.
Са друге стране, власти у Русији траже да се прекину испоруке украјинској војсци и сматрају да ће ипак успети да се договори помоћ Украјини.
„Очигледно је да је то привремена појава. Наравно, Америка ће наставити да се и даље укључује у овај сукоб, заправо да се директно укључује“, истакао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Погледајте и: