Овако захтев колективног Запада да седница Савета безбедности УН (СБ) посвећена стању на Косову и Метохији буде затворена за јавност коментарише спољнополитички коментатор, некадашњи југословенски дипломата др Зоран Миливојевић.
Србија је затражила хитну седницу СБ УН поводом ситуације у њеној јужној покрајини након што су привремене приштинске институције одлучиле да забране употребу динара. Иако је за одржавањем седнице постојала сагласност, западне силе желеле су да буде одржана иза затворених врата.
Међутим, министар спољних послова Гвајане, државе која председава СБ, како је јавности пренео шеф српске дипломатије Ивица Дачић, обавестио је Србију да ће седница бити јавна.
Затварањем седнице Запад не би добио ништа
Према Миливојевићевим речима, тиме што би седница била затворена за јавност западне државе не би добиле ништа. Српска аргументација, која стоји у писму са захтевом за одржавањем седнице је јавноправни документ, који је већ обзнањен јавности и не представља тајну ни за кога.
„Чињеница да је седница заказана потврђује да је та аргументација основана. А из аргументације је битно да се седница сазива у складу са Повељом УН због стања на терену које је неповољно и да угрожава мир и безбедност. То је и главни аргумент за седницу. Даље, да је ствар у надлежности УН-а и СБ и, на крају, да Србија има право да тражи ту седницу“, наводи Миливојевић.
Седницом Савета безбедности потврђује се да је Косово и Метохија у саставу Србије; такође се потврђује и валидност Резолуције 1244 – то је нова ситуација, додаје Миливојевић.
У политичком контексту важна је чињеница да је Запад прихватио седницу. То говори да нису задовољни стањем на КиМ и Куртијевом политиком, сматра наш саговорник. Тако се и прихватање присуства јавности на седници може тумачити као уступак Запада, јер им Курти наноси штету. Стога, јавност седнице представља и један од механизама да се утиче на Куртија – вероватно ће и резултати седнице ићи и у том правцу, сматра наш саговорник.
„Одбијањем седнице извукао би се закључак да Запад стоји иза Куртијевих потеза, а то нико на Западу, изгледа, није желео. Најважнија ствар је да је Западу ипак стало до Србије, да јој даје већи значај од подршке Куртију“, истиче Миливојевић.
Отворена седница – притисак на Куртија
Седнице Савета безбедности су обично отворене за јавност, осим у случајевима осетљивих тема, у којима учествују специфичне службе, објашњава Миливојевић.
Обично су то питања где велике силе имају конкретно учешће или конкретан интерес да се неке ствари о њиховом деловању не открију и тада се седнице затварају за јавност.
С обзиром да је аргументација Србије и њени ефекти јасни, као и да на Западу постоји подела око приступа Куртију и његовој политици (како Миливојевић сматра, постоје разлике између америчког и немачког приступа, као и између француског и немачког приступа), постало је очигледно да нема смисла затварати седницу јер је све мање-више постало јавно.
„Мислим да је њихов главни интерес да на седници покажу јединство око главне ствари – да ће УНМИК и Кфор све учинити да се ствар доведе на место, да се пошаље порука о наставку дијалога на основу посредовања ЕУ, али и да се на неки начин да до знања да Приштина мора да испуни раније преузете обавезе, у првом реду мислим на ЗСО, као и да се одлука о суспензији динара одложи“, закључује Миливојевић.
Погледајте и: