Кад те вуче само небо: Како постати војни пилот и служити Србији

Ово за Спутњик каже потпоручник Милан Шарић, пилот који се пре две године пријавио на конкурс за резервне официре Војске Србије рода авијације.

Завршио је основне и мастер студије на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, има 27 година, а пре две је видео да Војска Србије тражи пилоте. Испуњавао је основне услове. Очи су му заблистале. Од детињства жели да буде пилот.

Могао је да упише било који курс летења, али то га није занимало, сањао је да буде пилот војног авиона;

„Од малих ногу сам сакупљао макете авиона, соба их је пуна. Посећивао сам промоције официра, скупљао шапке кад их бацају кадети. Ишао на аеромитинге, све догађаје у које је била укључена авијација. Животни пут ме је одвео на другу страну, али сам се вратио на праву“, каже Шарић.

Када се пријавио на конкурс, уследила је селекција, корак по корак. Прво општа психолошка, здравствена и безбедносна процена, а затим је морао на комплетну здравствену у Вадухопловно медицински институт, да би се видело да ли може да буде пилот. Ту су га прегледали четири дана, на крају, уследила је центрифуга.

Хумана центрифуга заправо је велики уређај на коме се тестира способност тела да поднесе "Г" оптерећење. Важан преглед на коме се види ко може бити пилот авиона, ко хеликоптера, ко ни једно, ни друго. Све је издржао, има снаге, цео живот је у спорту.

Објашњава да читав процес селекције траје два и по месеца, војностручно оспососбљавање за оне који прођу селекцију, шест, а након тога следи летачка обука чијим завршетком кандидат добија звање пилота. Највећа стрепња били су му, каже, лекарски прегледи, срећом, прошао је.

„По завршетку свих лекарских прегледа упућени смо у 63. падобранску бригаду у Ниш. Тамо смо били три недеље, имали смо и два самостална падобранска скока. Затим се селимо на аеродром, у техничку учионицу за авион УТВА -75, недељу дана, плус савладавање тенике пилотирања и провере знања свега тога. То је био услов да почне и практични део, летење".

Ту није био крај тестирањима. Тек након још десет сати селективног летења на "утви" добио је коначне резултате. Прошао је и започео с курсом. Пре свега, општа војна обука, а онда предмети везани за ваздухопловство.

„Наравно, из свега тога смо полагали и испите и тако испунили услов да постанемо официри Војске Србије, рода авијација. После тога дошли смо на аеродром у Батајницу. Тада креће теоријска припрема и почиње летачка обука на авиону "ласта", то је био виши ниво летења. На "утви" савладате само основно на основу кога се процењује ваша подобност за пилота. Ова обука је сложенија", каже Милан.

Додаје да је имао и такозвано ласирање, први самостални лет, без наставника.

По завршетку курса Милан је добио чин, промовисан је у потпоручника, запослио се као потпоручник рода авијације. Заврпетком летачке овуке на "ласти", добио је и летачко звање војног пилота. Пресрећан је.

Прилику да остваре своје снове управо по трећи пут имају цивили, Министарство одбране отворило је конкурс војностручног оспособљавања за резервне официре Војске Србије рода авијације.

Мајор Ненад Кнежевић из команде 204. ваздухопловне бригаде за Спутњик каже да могу да се пријаве сви који су дипломирали на некој од високошколских установа у Србији.

„Могу да се пријаве сви држављани Републике Србије, без обзира којег су пола, битно је да имају завршене основне академске студије у обиму од 240 бодова и да до краја ове године навршавају до 27 година живота. Могу се пријавити на три специјалности рода авијације; пилот авиона, пилот хеликоптера и пилот оператер даљински пилотираног ваздухоплова“.

Мајор Кнежевић додаје да нема разлике у селекцији, све је исто као за кандидате који до звања пилота стижу студирањем на Војној академији. Конкурс је отворен до 31. марта.

Потпоручник Милан Шарић храбри све који желе да се пријаве. Каже да процес селекције заправо није тежак, потребно је много жеље и воље, мање снаге, највише дисциплине. Из Руме је, али је живео сам у Новом Саду док је студирао и радио, дисциплини се већ научио.

Недавно је поново морао на прегледе. Ове је једва дочекао, требало је утврдити да ли је способан за прелазак на млазну авијацију. Остварење његовог сна.

„Сада сам на преобуци на авиону М62, односно Супер Галеб Г4. Кроз процес селекције некако сам имао визуализацију, видео сам себе овде. Поготово сам се видео у млазном авиону са све кацигом и пилотском маском. Није било никакве сумње, ни у једном тренутку, да се то неће десити“, каже пилот 252. школске тренажне авијацијске ескадриле.

Његово радно место сада је Војни аеродром „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници.

„Поручујем свима који као ја из неког разлога нису раније конкурисали да сада то ураде. Овај посао је изузетан“, каже потпоручник Шарић.