Милојевић је преминуо од последица срчаног удара у 47. години у Америци где је радио као тренер у стручном штабу НБА екипе Голден Стејт.
Испред Кошаркашког савеза Србије обратио се председник Предраг Даниловић.
„Имао сам ту част и задовољство да радимо заједно, иако никада нисмо играли заједно. Моја се каријера завршавала, а његова је била у узлету. Био сам онај који је иницирао његов долазак у Партизан. Био је играч око кога си градио тим, који су право благо. Никада Дејан није био трула јабука у тиму. Сви су му веровали, без поговора, и играчи и тренери. Сви који су га макар мало познавали, одмах су га заволели. Има ли већег признања. Тај његов карактер, отвореност за учење, жеља да се помогне сваком члану колектива. Ишао је корак по корак до репрезентације, којој је дао допринос. Био је истински патриота. Био сам сигуран да ће Дејан врло брзо водити репрезентацију на највећим такмичењима. Остаје нам да негујемо успомену на њега. Нека му је лака земља“, навео је Даниловић.
Испред Министарства спорта обратио се државни секретар Марко Кешељ.
"Дивио сам му се на терену, али и ван терена. Јер се ни тада није његов посао завршавао. Када ми је требала мотивација, увек је био ту да помогне. Кошарка му је била живот. Позитивном енергијом је извлачио из нас оно најбоље. Деки је био друг, ментор, вођа. У име државе Србије осећам обавезу да кажем велико хвала, за све што је урадио као играч, тренер... Наш амбасадор у свету. Остаје ми се да се сећам Декија, као великог играча и највећег човека“, навео је Кешељ.
Говорио је и кошаркашки агент Миодраг Ражнатовић.
„Иако су прошле три дуге и тешке недеље, нисам очекивао да ћу вам се обратити овим поводом. Нажалост, у свету ком живимо, дешавају се неправде. Био сам му менаџер, али након његове каријере сам осећао да има нешто због чега га желим поред себе. Натерао сам га да постане тренер и била је то најбоља одлука. Сви су профитирали из његовог рада. На дневном нивоу смо полемисали о свим аспектима кошаркашке игре. Обојица смо профитирали из тих разговора. И он и ја смо напредовали из те размене мишљења. Србија, Европа и свет су имали разне тренере, али не постоји тренер који је за тако кратко време оставио више трага. Небројано је деце коју је Дејан учио кошарци, али и о животу. Дао је све од себе и кошарка му то није заборавила. Начин на који су се великани кошарке опростили од Дејана, Евролига и НБА лига, доказује о његовој величини. То не може да утеши породицу. Био је јединствен, али сигурно неће бити заборављен. Можемо да наставимо даље путем који је он утабао. Ја као неко ко се никада не смеје, а он се увек смејао. Знам да ће проћи пуно времена док се искрен осмех не врати на моје лице. Јако сам ти захвалан за све што си урадио за мене, за Мегу, за кошарку. Учинићу све да твој лик и дело остану вечни“, навео је Ражнатовић.
Окупљенима, међу којима су били председник Евролиге Дејан Бодирога, Душко Вујошевић, Новица Величковић, Александар Џикић, Миленко Топић, селектор Србије Светислав Пешић, председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић, обратио се и Милојевићев пријатељ Милан Радовановић.
„Ових дана слушамо лепе приче о Декију, ја сам један од његових саиграча, блиских пријатеља. Много нас је, Деки је имао велико срце. У тексту има речи и реченица где не смем ниједну реч да заборавим. Не смем да заборавим његове снове и дела. Упознао сам га са 14 година, знао сам његове другаре из генерације из Таша. Тада је било тешко добити њега и другаре, препознао сам његов понос, борбу, његову девизу "само напред без предаје". Неколико година касније нас је повезала визија Мише Лакића, да мали клуб постане велики, тренери су били Александар Џикић... Невероватна кошаркашка породица, различити, а једнаки, сви се поштујемо и водимо. Имао је невероватан утицај. Упознао сам његове родитеље, и он је упознао све моје. Волео сам све што је његово. Тај круг се стално повећавао. Нико га никад није заборавио. Другове из Падињака, генерације, свуда је стварао пријатељства. Човек са интегритетом, имао је снагу, стално је радио и стајао на земљи, спроводио план. Са 18 година ми је рекао да ће се оженити у 21. години, да ће играти у Партизану, да ће отићи у НБА. Желео је да буде селектор Србије и да створи кошаркашку академију. Нажалост то није остварио. Многи су пратили његову трансформацију. Држао је породицу чврсто уз себе. Интересовала га је економија, програмирање, дружио се са научницима и програмерима у Калифорнији. По многим стварима је био познат. Тешко га је својатати, повезао је ФМП, Партизан, Будућност и Мегу. Волели су га саиграчи, Небојша Човић, Душко Вујошевић, Драган Бокан, Предраг Даниловић, Игор Кокошков, Стив Кер, многи други тренери и успешни људи. Веровали смо да ће бити селектор и повезати људе. Да ли је случајност да га толико поштују у Америци? Да се намести да буду утакмице Партизан - Мега и Мега - Будућност? Било је потребно да се забораве сујете, симболика је што је сахрана на црвено слово, на Три јераха. Три свеца са различитим врлинама. Увек ћемо те се сећати и бићеш део нас. Почивај у миру и нека ти је вечна слава“, рекао је Радовановић.
Опело и сахрана Милојевића су заказани за понедељак од 13.00 на Новом бежанијском гробљу у Београду.