Легендарни Дејан Милојевић преминуо је у 46. години од последица срчаног удара 17. јануара, а у суботу је одржана комеморација.
Породица и пријатељи од Милојевића су се опростили у понедељак, у 13 часова је одржано опело, после чега и сахрана.
На сахрану је дошао и Стив Кер, тренер Голден Стејта у чијем је стручном штабу био и велики Милоје. Из Сједињених Америчких Држава стигли су и извршни директор Голден Стејта Мајк Данливи јуниор као и бивши грузијски кошаркаш Заза Пачулија. Последњи поздрав Милојевићу упутио је и Влатко Чанчар са којим је Деки радио у Меги,а који је касније отишао у Денвер.
Од српске кошаркашке легенде опростили су се многи тренери играчи, међу којима су били и: Жељко Обрадовић, Предраг Даниловић, Дарко Миличић, Александар Џикић, Жарко Паспаљ, Жељко Ребрача, Немања Бјелица, Игор Ракочевић, Милан Гуровић, Немања Дангубић, Жарко Чабаркапа, Мирослав Николић, Славко Вранеш, Александар Павловић, Ратко Варда, Лука Николић, Марко Кешељ, Дејан Томашевић, Владимир Штимац, Никола Топић, Един Авдић, Миленко Тепић.
„Чули смо речи апостола Павла, ми тугујемо, али не као они који немају наду. Ми ћемо се опет загрлити, ако тако није, онда је овај живот трагедија. Нико није бирао живот на земљи и нико не зна тренутак када ће отићи са ње. Све је воља божија. Црква дубоко верује да је Господ сведржитељ одабрао тренутак за свакога од нас. Наш блаженопочивши патријарх Павле је говорио: "Оно што бирамо је да ли ћемо живети као људи или нељуди". Дејан је био човек са великим "Ч", човек у правом смислу те речи, човек љубави и заједништва, који је живео по Богу. Нека нам Господ да, да када Дејан стаје пред лице његово, чује речи јеванђеља“, био је говор свештеника.
Емотивне речи упутио је и Предраг Даниловић.
„Пре свега упућујем саучешће породици Милојевић и кошаркашкој породици Србије - чији је Дејан Милојевић био један од најузорнијих синова. Напустио нас је пре свега велики човек, човек без иједне мрље. Имао сам част да будемо пријатељи, иако нисмо играли заједно. Носио је у себи онај жар, енергију, позитивну дрскост и све оно што је красило великане наше кошарке. Имао је све врлине најцењенијих играча око којих градите игру, ти играчи су одвуек били право благо. Никад није био трула јабука у тиму. Њему су сви веровали и играчи и тренери. Сви који су га макар мало познавали, много су га волели. Има ли већег признања од тога да вам сви верују чим вас виде. Тај његов карактер и жеља да се помогне сваком члану колектива, водили су га кроз теренску каријеру. Био је истински патриота волео је своју земљу. Осећао сам дубоко у себи да је то тек почетак, јер сам био сигуран да ће Дејан водити репрезентацију. На моју велики жалост то се неће догодити. Нека му је лака црна земља“, рекао је Даниловић.
Најпотреснији говор одржао је Александар Стојановић, спортски новинар.
„Када размишљамо шта све нисмо рекли, пребиремо по себи шта треба да кажемо и како да осећамо, а Деки је отишао. Губимо те 25 дана, осећам се кривим, тужним, можда зато што ти нисам рекао, као у тој поруци која ти није стигла, истој коју си слали другови. Гледао сам људе, гледам их сада, од клупе у школи, до клупе на терену и видим да си скупљао људска бића, Знаш зашто је другачије, сутра ће се причати колико је људи. Нису то људи, овде су дошле људске душе да те испрате. Знаш зашто је другачије, зато што ми стојимо не да покажемо какав си био, већ да докажемо да смо те достојни. Е, такав си био. Да покажемо да смо достојни породице, пре свега. Сјајио си људе, блистао си игру, не знам много од живота, увек си боље видео ствари од мене, верујем да је било са другима, зато сам волео да те слушам, има ствари које нећу заборавити. Када си бирао супругу по томе колико се смеје, јер си хтео радост. Кад си рекао да ако не будеш најбољи у кошарци да ћеш радити нешто друго. Када си рекао да је битно бити срећан без обзира на новац, јер могу да живе родитељи где год, али живи у старом крају. Да нема хајлајтса јер си давао са зицера. Чинио се друге бољим, не бољим, већ срећним. То је редак дар, до сада су у НБА лиги само четири химне свиране. Свиране због држава и нација, само две националне, једна је свирана због човека, једна због тебе. Како је Никола рекао, свакоме си био све, а нама си био нешто. Знам да гледаш од горе и одмах си распоредио анђеле од горе и сви знамо где је шеф. Имам две молбе, ако можеш ти да нас чуваш, за бољег не знамо. Али од сутра Деки, сада читав свет због тебе зна која је најпознатија реч у српском језику, а она је стајала у хиљадама порукама а она је "волим те брате". Учио си нас да волимо, слушамо, да се волимо и пазимо, говорио си да будемо посвећени и јаки, али да будемо срећни. На крају... Али Деки, замолићу те само за још једну ствар. Желим да нам дозволиш да се само још једном у тузи опростимо од тебе на овом месту. Нека ти је вечна слава и хвала“, рекао је Аца Стојановић.
Милојевић је играчку каријеру почео у Беовуку 1997. године, играо је за ФМП и Будућност, а највећи траг оставио је у Партизану за који је играо у периоду од 2004. до 2006. године. Наступао је још за Валенсију и Галатасарај.
Тренерску каријеру започео је 2012. године у Меги у којој је провео девет година, затим је кратко водио Будућност, да би . године постао део стручног штаба Голден Стејта са којима је и освојио НБА титулу.