На првом скупу бројних студената, сарадника и следбеника Сергија Лукача, Петровић је представљајући монографију истакао да је њен циљ и да отргне од заборава Лукача (1920-2004) као новинарски узор.
„Службени гласник“ и Факултет за спорт су објавили „Сегије Лукач - Прометеј новинарства“ као капиталну монографију, коју је приредио Петровић са Слободаном Пенезића и групом студената журналистике са Факултета за спорт.
У испуњеном фоајеу Атељеа 212, Петровић је изразио наду да ће монографија помоћи да „заоремо нову бразду у борби за часно и поштено новинарство какво оно већ дуго није“.
Петровић је навео и да је око 50 личности допринело да се појави монографија, која говори о Лукачу, једном од уредника НИН-а и оснивачу Катедре за новинарство на Факулету политичких наука.
„Највећи изазов је био како да обезбедимо да се појави монографија која ће у свему бити адекватна и у складу са ликом и делом Лукача, и како урадити на начин да нам професор не би битније приговорио. То није било нимало лако“, признао је Петровић.
Новинар мора да учи док је жив
Пенезић је истакао да је око књиге помогао и социолог Ратко Божовић (1934-2023), и да је монографија о Лукачу „аманет за будуће новинаре и теоретичаре новинарства“.
Према његовим речима, Лукачево дело их обавезује да буду бољи људи и успешни професионалци, да буду своји и раде на себи, уче о новинарству кроз теорију и праксу, и ослушкују промене у свету и промишљају о њима.
Прво окупљање студената, сарадника и следбеника Сергија Лукача
© Tanjug / Раде Прелић
Професорка ФПН-а Неда Тодоровић је приметила да је књига могла бити названа и „Филозоф новинарства“, јер је Лукач у себи објединио две ретко спојиве професије - новинара и универзитетског професора.
Тодоровић је навела да је Лукач као космополита био против сваког национализма - „кад су сви били другови био је господин“, а због опирања сваком једноумљу био је привремено удаљен са посла:
„Био нам је узор, а био нам је и пријатељ. На последњем часу нас је подсетио на важност перманентног образовања новинара - 'Новинар мора да учи док је жив'“.
Наше новинарство ни Лукач не може излечити
Уредник у „Службеном гласнику“ Петар Арбутина је истакао да су приређивачи успели да обједине неспојиво - све фрагменте и детаље једног важног и великог живота, утицајног и битног дела.
Некадашњи главни и одговорни уредник НИН-а Слободан Рељић је оценио да је Лукач утицао на животне оријентације читавих генерација студената, који су сањали да буду новинари, истакавши и његово педагошко умеће:
„Није нас учио да будемо његова копија, него је као неко отвореног ума подржавао оригиналну креативност“.
Новинар и уредник НИН-а Милан Милошевић је оценио да су данас на сцени недостојни наследници Лукача, „због тога што је наше новинарство такво да га ни Лукач не може излечити“.
Милошевић је подсетио да је имао част да га у НИН доведе Лукач, који је био уредник, али и неко ко је увео концепт недељника:
„Са НИН-ом је дошло новинарство продубљене анализе, ренгенског осветљавања узорка и појава, а Лукач је био човек универзалне ренесансне способности, који је имао књижевни дар“.
Ситне пикантерије из живота суграђанина Мостарца
Блиски породични пријатељ Лукача, Ристо Чалија је рекао да је у књизи покушао написати „ситне пикантерије“ из живота свог суграђанина Мостарца, који је имао критичан однос са оцем, био је гимнастичар на Олимпијади у Берлину 1936. године, а породица му је била партизанска.
Рецензент књиге, професор Факултета за спорт, Владимир Копривица истакао је да је Лукач много знао о спорту и живео је на спортски начин, оставивши њиховом факултету као заоставштину низ књига из физичке културе.