Научници са Института за цитологију и генетику (Руски федерални истраживачки центар) – део Сибирског огранка Руске академије наука (СБ РАН), са седиштем у Новосибирску, вештачки су произвели „мини-мозак“ у лабораторији.
Ти „мини мозгови“ узгојени у лабораторији омогућиће даље проучавање начина на који различите генетске особине утичу на нечије когнитивне функције.
Руски биолози су рекли да су успели да створе тродимензионалне церебралне органоиде - који се такође називају "органоиди мозга" - који су структурно слични људском ткиву. 3Д модели ће помоћи да се истражи како оштећење или искључивање специфичних кодирајућих региона, дела ДНК фактора гена, утиче на људску интелигенцију.
Они који су укључени у студије генома верују да убрзани региони гена (ХАР-елементи) у великој мери утичу на развој људског говора и сложеног размишљања.
Истраживачи из Новосибирска настоје да проуче како мутације у гену ЦНТН6 утичу на развојне сметње, укључујући менталну ретардацију.
Први резултати су показали да уклањање ХАР-елемената нечијег генома има озбиљне последице по функције „мини мозга“.
Тим научника, на челу са Татјаном Шнајдер, намерава да настави своје анализе у оквиру гранта за истраживање. Даље истраживање ће дати бољи увид у начине на који се различите патологије развијају и начине за њихово спречавање.
Погледајте и: