Ирис, колосални астероид пречника 199 километара, спада у групу највећих у један одсто у астероидном појасу између Марса и Јупитера, завршавајући своју орбиту око Сунца сваких 3,7 година. Масалиа, астероид пречника 135 километара, дели сличну орбиту са Ирисом.
Астероиди се разликују по саставу: силикатни астероиди су ближе Сунцу аледени астероиди преовладавају у спољашњим регијама Сунчевог система. Разумевање њихове дистрибуције баца светло на састав соларне маглице пре формирања планета и астероида.
Др Анисија Аредондо саамеричког Института Саутвест Рисерч и главни аутор истраживања везаног за наведено откриће, потврђује да количина и распрострањеност воде на Ирису и Масалији подсећа на ону каква је на Месецу. Вода је заробљена, везана за минерале и апсорбована силикатима.
Телескоп СОФИА, који није у функцији од 2022. године, употребио је своју инфрацрвену камеру за слабо видљиве објекте (FORCAST) да идентификује воду на површини Месеца 2020. године, што је било еквивалентно око 350 милилитара воде по кубном метру тла.
Док је анализа података слабијих астероида, Партенопе и Мелпомене, дала неуверљиве резултате због прекомерне позадинске буке у посматрањима, Аредондин тим сада планира да искористи свемирски телескоп „Џејмс Веб“.
Уз врхунску оптику и обим сигнала и шума, тај телескоп ће побољшати научно разумевање дистрибуције воде у Сунчевом систему, придоносећи вредним увидима у распрострањеност воде у егзопланетарним системима и потенцијалу за ванземаљски живот, пренео је је „Јуниверз тудеј“.
Погледајте и: