Свети Трифун, за живота, био је познат по томе што је био исцелитељ и из људи истеривао зле духове, између осталих и из кћерке римског цара Гордијана. Годинама касније, цар Деције, прогонитељ хришћана, Трифуна је мучио и погубио када је светац имао само 18 година, јер Трифун није желео да се одрекне Христа.
Данас, у српским школама, ђаци на часовима веронауке уче о житију самог светитеља, као и о народним обичајима који се везују за њега.
Професор верске наставе из Основне школе „Гаврило Принцип“ из Земуна Небојша Булатовић оценио је да је Свети Трифун запажен и леп празник.
„Постоје народни обичаји и веровања да је Свети Трифун празник многих еснафа. Пре свега, виноградари га обележавају као свог заштитника и они се у многим крајевима данас окупљају на орезивању лозе. Такође, верује се у многим крајевима Србије да, уколико је напољу ведро време, да ће година бити сушна, а уколико падне киша на Светог Трифуна, да ће бити родна година. У неким крајевима, на пример у Шумадији, верује се да ће, уколико падне киша, шљиве јако добро родити. Неки верују, уколико буде снега, да ће бити родна година“, изјавио је Булатовић за Танјуг.
За дан Светог Трифуна се везује и веровање да се полако буди природа и да пролеће долази управо од овог празника.
Исти дан многи људи обележавају као Дан заљубљених или празник Светог Валентина.
Према речима професора Булатовића, Дан заљубљених је дошао је из грчко-римског света и у питању је тековина западне традиције и то чак, како каже, прехришћанске паганске традиције.
„Западна, то јест католичка црква, на тај дан обележава Светог Валентина, који је ранохришћански светитељ такође из 3. века. Он је живео на југу Италије, био је епископ и мученички је пострадао. И ми га обележавамо. Лети га прослављамо у нашем календару, тако да је он и наш светитељ, али ми га обележавамо у неки други дан“, истакао је Булатовић.
Како је навео, уместо са самом заљубљеношћу, тај празник више везе има са материјализмом, када индустрија која производи честитке и поклоне жели више да прода и заради, па је на тај начин празник добио све већу распрострањеност у Европи.
Према његовој оцени, такав дух материјализма нема основе у изворном празнику, поготово у нашој традицији.
Погледајте и: