Генерална Скупштина, подсећа наш саговорник, дала је мандат Европској унији али може да тражи да се упозна с чињеницама шта је до сада урађено и да ли је Брисел испоштовао поверени му мандат. То је, додаје он, аргумент који можемо да потегнемо, а да притом не останемо без подршке у Уједињеним нацијама.
Дипломатија или ултиматуми ЕУ
Јовановић наглашава да не треба да занемаримо ни важност чињенице коју би требало изнети да све што се предлаже у у Бриселу није у складу са Резолуцијом 1244 и с Повељом Уједињених нација, да није у складу с оним што је ЕУ добровољно прихватила – да буде статусно неутралан посредник.
„Европска унија је заузела страну, њене водеће земље посебно. Ми морамо да се боримо и упозоравамо. Треба нагласити да Европска унија поодавно изашла из мандата као неко ко олакшава дијалог, из мандата Генералне скупштине Уједињених нација. Какве везе има француско-немачки план или Охридски споразум са мандатом у коме стоји да ће ЕУ радити на спровођењу дијалога Београда и Приштине. У ком су се то дијалогу стране сагласиле о формулацијама у Охридском или Бриселском документу – да ли су то производи дипломатије или уцењивања, претњи и ултиматума”, пита Јовановић.
Србија мора да каже - стоп уступцима
Кључно питање које, према мишљењу некадашњег министра спољних послова, Србија треба да постави јесте да ли је Генерална скупштина Уједињених нација уопште имала у виду овакво понашање бриселских званичника када је Европској унији поверила да олакша дијалог страна.
„Ми смо веровали да је наш конструктиван однос довољан да сви буду озбиљни и да сви помогну у истом смеру али видимо да се то злоупотребљава те да због тога не желимо више никакве једностране концесије. Не можемо ни пред историјом ни пред народом подржати и потписати ништа што је супротно нашем Уставу, Резолуцији 1244. Погледајте тај „охридски папир“ или Шолц-Макронов план и реците да ли је он у складу с мандатом Генералне скупштине и Резолуцијом 1244. Нека се изјасне, јер се нама чини да није,“ рекао је Јовановић.
Противмере су легитимне
Време је, додаје он, да стање на Косову и Метохији користимо као елемент наше стратегије. Курти је, сматра Јовановић, фигура и не треба му давати публицитет али треба обратити пажњу на то какве сигнале он добија из Вашингтона, Лондона и Берлина. Треба да размислимо да ли је наша политика довољно продуктивна и како да нашим реакцијама одговоримо на оно што он ради. Треба да размислимо и о противмерама што је, додаје наш саговорник, у политици легитимни метод.
“Бићу последњи који ће Приштини приписати својство аутономног фактора али ћу рећи да је реципроцитет одавно измишљен. Ако се српски грађани лишавају елементарних права ми морамо да држимо стални притисак преко међународних форума и СБ УН али и других агенција Уједињених нација као што су комисије и комитети за људска права али треба више користити и Савет Европе”, сматра некадашњи шеф дипломатије.
Нови притисак на Србију – Савет Европе
Србија треба да се мобилише, категоричан је Јовановић, да не одбацујемо ниједно средство које је уобичајено у светској дипломатији, да користимо право које имају све суверене државе када желе да реше спор мирним путем. Међутим, додаје он, навикли смо их на једностране уступке и концесије и они рачунају да ћемо одустати од свега зарад чланства у Европској унији па нас притискају како би нас довели до те тачке. Наш саговорник такође упозорава да ће бити великих притисака да такозвано Косово постане део Савета Европе.
„У свакој престоници чланице Савета Европе морамо да делујемо офанзивно што не значи нужно да то мора да буде јавно. Поред тога, поставља се и питање да ли је садашњим чланицама те организације свеједно како се Србија осећа. Да ли им је прече да задовоље једну сецесионистичку творевину која је прекршила све норме међународног права или партнерство са Србијом. Чиме показујете да вам је Србија важна – тако што је уцењујете, а Приштину подржавате?” упитао је он.
Док Европа кључа нема решења за косовски проблем
Некадашњи шеф дипломатије оцењује да можда, у овом часу, треба показивати и више стрпљења али треба имати и објективну анализу и визију сутрашњих односа у Европи и сутрашњих односа у свету. Мора се размишљати, додаје он, да и кад се украјински сукоб заврши шта то значи за питање решавања Косова и Метохије. „Нећемо ваљда да решимо да потпишемо било шта пре него што се успостави стабилност у Европи. Да ли је могуће доћи до праведног, одрживог и уравнотеженог решења за тако сложен проблем као што је Косово и Метохија у условима када Европа кључа – није,” децидан је Живадин Јовановић.
Погледајте и: