Добитници Вукове награде су: књижевник Мирослав Алексић из Новог Сада, песник и писац Зоран Богнар из Београда, уметнички фотограф Станко Костић (Београд), вајари Љубиша Манчић (Београд) и Милутин Ранковић (Лајковац), књижевник Миомир Нешић (Петровац на Млави), библиотекарка Жаклина Николић (Кладово), историчарка књижевности др Жанета Ђукић Перишић (Београд), историчар проф.др Александар Растовић (Београд) и вокални музички уметници браћа Теофиловић из Чачка.
Изузетну Вукову награду добили су проф. др Зоран Аврамовић, социолог културе (Београд), Матична библиотека „Љуба Ненадовић” из Ваљева, Милорад Вучелић, новинар - публициста из Београда и Драгољуб Драган Елчић, познати филмски редитељ и професор ТВ и филмске режије на Академији уметности Београд.
Славица Ђукић Дејановић: Вукова награда обједињује просвету, науку, културу и уметност
© Tanjug / Немања Јовановић
Вукова награда обједињује просвету, науку и културу
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић честитала је Вукову награду добитницима нагласивши да то признање носи велики значај, јер обједињује просвету, науку, културу и уметност.
Ђукић Дејановић је подвукла важност Вука Стефановића Караџића као реформатора српског језика и српског писма, сакупљача народних песама и умотворина, писца првог речника српског језика и истакла да је својим радом дао огроман допринос у историјским, етнолошким и етнографским наукама.
Државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић истакао је да Вукова награда, једна од најзначајнијих у области културе и образовања у нашем народу, већ шест деценија даје снажан допринос очувању и промоцији кључних друштвених вредности:
„Награђујући вредна достигнућа појединаца и установа, признање које носи име великог Вука Караџића све време постојања верно одсликава оно најбоље што Србија има, повезујући традицију и очување културног наслеђа са савременим стваралаштвом“.
Вукова награда додељена по 60. пут
© Фото : Спутњику уступило Министарство културе/Дарио Константиновић
Достојни потомци Вука и Доситеја, Тесле и Пупина
Према његовим речима, окосница читавог живота Вука Караџића била је просветитељски рад на ширењу писмености, културе и образовања и стога Вукова награда има посебну тежину и значај, не само за културну заједницу, већ и друштво у целини:
„Чувајући сећање на реформатора српског језика и ћириличног писма, на јединствену личност која је записивањем усменог стваралаштва сачувала народну књижевност и представила је Европи, Вукова награда је за њене добитнике у исто време велика част и још већи мотив да следе пут великана наше историје. Тај пут није био омеђен и прекривен искључиво шароликим пољима науке и културе, већ и делима истинског патриоте који је своју земљу и свој народ представљао на начин који и данас завређује дубоко поштовање“, указао је Ивановић.
Државни секретар је додао да Вукова упорност, посвећеност и прегалаштво треба да буду светионик за све који су овенчани овим признањем:
„Вредности које је Вук афирмисао још више треба да буду путоказ млађим генерацијама и неким будућим добитницима Вукове награде, који тек проналазе своје место на културној сцени. Да бисмо остали оно што јесмо, морамо бити достојни потомци Вука и Доситеја, Тесле и Пупина, и свих других српских великана“.
Жири Вукове награде за 2023. годину радио је у саставу: проф. др Дарко Танасковић, филолог оријенталиста, Живорад Ајдачић, редитељ и драмски писац, Зоран Гутовић, издавач, проф. др Урош Дојчиновић, музички уметник, проф. др Предраг Марковић, Бора Дугић, музички уметник, Селимир Радуловић, књижевник, проф. др Елизабета Ристановић, професор ВМА, Радован Трнавац Мића, сликар.