Од стравичних сцена Мајдана до повлачења из Авдејевке Украјину је довела погрешна процена Америке да је Русија економски, војно и политички слабија него што заиста јесте. Отварање сукоба који је прерастао у рат било је „насиље над историјом које није могло да прође“ и које је Запад коштало скупље него што су очекивали.
Овако новинар, дугогодишњи дописник из Москве и уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија заокружује амерички учинак у Источној Европи и њен неуспели покушај да „ударцем“ у Мајдану обори Русију на колена.
„Насиље над историјом“ које Билбија помиње, каже, првенствено им није пошло за руком јер је западна перцепција увелико каснила за оним шта се у Русији стварно догађало, попут погрешне процене коју су својевемено такође направили са Кином. Као што су Русију дуго времена сматрали „великом бензинском пумпом са нуклеарним наоружањем“, исто тако су веровали да ће, након пројекта Никсона и Кисинџера, Кина заувек остати амерички сателит и фабрика за дејствовање против Совјетског Савеза, а не светска веле сила.
Грешка коју су направили са Руском Федерацијом била је та што су веровали да је Путинова Русија заправо Јељцинова Русија. У Русији су се, наводи Билбија, одигравале врло важне ствари и она је кренула путем свог успона. Најкасније до 2004. године, кренула је да се ресуверенизује, да развија своју економију, ради на наоружавању...и тек када је дошло до Мајдана, истиче Спутњиков саговорник, Запад је уочио све своје илузије које су гајили према Руској Федерацији двадесет првог века.
Американци су тада детонирали геополитичку бомбу за коју су мислили да је њихово дело и да сами држе руку на детонатору, међутим, прерачунали су се Русија је данас јача него што је била када је ушла у Специјалну војну операцију, војно и економски, а чак су, после свих препрека, њени приходи од нафте у прошлој години били на истом нивоу као и 2021. године.
Пут без повратка
Други човек Русије, Дмитриј Медведев, објашњава Билбија, рекао је наглас оно чега се сви прибојавају, односно упозорио је да Запад води рачуна о томе шта ће следеће да уради, будући да ће сваки њихов покушај враћања Русије унутар граница у којима је била након распада Совјетског Савеза начети глобални рат. Он је упозорио да руске нуклеарне тријаде већ имају учитане главне мете које ће приоритетно гађати, од Кијева, Берлина и Лондона, до Вашингтона и других циљева.
Американци, каже Ђуро Билбија, не знају како да изађу из ове ситуације. Њихови војни експерти, попут пуковника Денијела Дејвиса, сами су признали да је Америка хтела да путем Украјине ослаби Русију, што је и нагласила као циљ читаве операције. Они отворено говоре и то да, по њиховом рачуну, није битно да ли ће Украјина добити рат или не, већ је поента само ослабити Руску Федерацију. Данас, десет година након Мајдана, чак и амерички стручњаци признају да је постигнут контра ефекат и да је Русија та која је војно и економски јача, те да је одбацила Америку назад.
Американци су схватили да Русија већ поодавно није бензинска пумпа са нуклеаркама и то је кључни разлог зашто су кренули 2014. са државним превратом. Они су били мотивисан тиме да не закасне, међутим, показало да ипак јесу закаснили и то је у случају Украјине произвело контра ефекат. Прво су изгубили Крим и Донбас. Донбас чини отприлике 20 одсто украјинског индустријског потенцијала, а Крим нема потребе ни објашњавати колико је и зашто важан.
Нико од организатора Мајдана, верује Билбија, није рачунао да ће доћи до отцепљења Донбаса и Крима. Када је избио рат у Донбасу, украјинске „казнене снаге“ су се показале неспособним да се носе са, како Билбија каже, „ембрионима“ армија Доњецке и Луганске Народне Републике, који су били знатно малобројнији и слабије наоружани него што је то случај данас.
Неминовно повлачење
Америка, односно Бајденова администрација, мора да настави да иде смером којим је пошла, каже Билбија, и додаје да подржавање Украјине мора ићи до америчких председничких избора, „барем да се не каже да је Украјина пала на колена и претрпела пораз“ док се не затворе бирачка места. Извесно је, каже он, да ће Америка „пумпати“ Украјину оружјем и новцем, како Бајден или онај из Демократске партије који га буде наследио као кандидат за председника САД не би отишао на изборе са формалним поразом. Билбија чак говори и то да уопште није искључено да САД „откачи“ Украјину после поменутих избора.
Када је реч о „стратешком повлачењу“ Билбија помиње главни амерички спољнополитички часопис „Форин аферс“ који је, каже, антитрамповски, односно пробајденовски. Разлог помињања часописа је тај што је у њему, објашњава Билбија, објављен чланак који је по питању уређивачке политике преседан, а у којем се помиње немогућност одржавања досадашње америчке војне надмоћи у свету.
Такви текстови се тамо не појављују, то је лист који се стратешки контролише и усмерава, а у том чланку се, поред осталог, каже да Америка не може имати све што је до сада држала, односно све што пожели, и да у њеном интересу није то да одржава досадашњи обим сопствене хегемоније и свог војног присуства у свету.
Ово би подразумевало, напомиње наш саговорник, скраћивање америчког војног присуства по целом свету, чак иако демократе, либерали, односно глобалисти задрже власт. Читава ситуација са Украјином, од организовања Мајдана до данашњег њеног гурања све дубље у амбис, вероватно представља претпоследњи, или можда чак последњи покушај Америке да задржи своју досадашњу доминацију над светом, закључује Билбија за Спутњик.
Погледајте и: