Претходне студије суочавале су се с изазовима, будући да мушкарци генерално имају већи мозак због веће величине тела, што је довело до недоследних резултата при упоређивању одређених регија мозга без параметра укупног волумена мозга.
Због тога су резултати били прилично различити, истиче Винод Менон са Универзитета Станфорд.
Како би то решили, Менонов тим користио је методу која бележи активност мозга у функционалном МРИ скенеру и прати промене у синхронизацији између различитих регија мозга.
Научници су развили АИ, обучен на подацима из пројекта Human Connectome, који укључује око 1000 младих одраслих особа. Вештачка интелигенција је постигла невероватних 90 одсто тачности у разликовању скенирања мушког и женског мозга током обуке и у појединачном тесту. Резултати тог истраживања објављени су у часопису ПНАС.
Важно је нагласити да је вештачка интелигенција задржала своју учинковитост када се применила на скенирање мозга из два различита скупа података, од којих се сваки састоји од приближно 200 појединаца из САД-а и Немачке.
Камил Вилиамс са Универзитета Тексас веома је задовољнадобијеним резултатима.
Њихова репликација у узорцима који су потпуно независни од пројекта чини ме сигурнијим у те резултате, каже Вилиамс.
Научници признају потребу за даљим тестирањем на већим скуповима података како би се потврдила тачност вештачке интелигенције.
Ако се потврде, резултати могу допринети разумевању варијација здравствених стања и неуроразноликости повезаних са полом, као што су депресија, анксиозност и поремећај пажње и хиперактивност, преноси портал Зимо.
Менон наглашава важност развоја модела специфичних за пол. Ако не развијемо ове моделе специфичне за пол, пропуститићемо кључне аспекте чиниоца који на пример разликују мушкарце с аутизмом у односу на мушкарце из контролне групе и жене с аутизмом насупрот жена из контролне групе, појашњава на крају.
Погледајте и: