"Праве се посебни програми рада са децом из одељења и спречава се ретрауматизација. Сваки корак је врло прецизиран и не може се конкретизовати јер је питање да ли се ради о сајбер насиљу, о физичком насиљу. Постоје три нивоа од којих се први и други одвија унутар школе, а овај трећи изискује укључивање и осталих институција", објаснила је она за Танјуг.
Правилник о поступању школа у случају насиља усклађен је са изменама Закона о основама система образовавања и васпитања у протеклих годину дана.
Говорећи о новим правилницима о оцењивању ученика у установама основног и средњег образовања и васпитања, Дејановићева је истакла да је битна новина да ће од другог разреда основне школе до краја средње школе ученици имати и оцену из владања која ће улазити у просечну оцену успеха, са циљем да буде што мање лоших оцена из владања.
Она додаје да тај Правилник предвиђа дисциплински поступак који у средњој школи треба да траје што краће, и за то време родитељ не може исписати дете из једне школе и пребацити га у другу, као што се то догађало па се прекидао дисциплински поступак и није било никакве санкције.
"Овај Правилник предвиђа и друштвено корисни рад, читав низ хуманитарних активности. предвиђа и могућност да дете од пет дана па навише може бити лишено доласка у школу, и код куће савладавати програм који се за њега прави као једна од мера. Све ове мере које помињем су са идејом да родитељ, наставник, дете, педагог и психолог школе буду укључени у проблем који евентуално дете има како би поправило своје понашање и како би неадекватн понашајни поступци били сведени на минимум", навела је она.
Славица Ђукић Дејановић сматра да ће то битно утицати на зближавање родитеља и наставника у погледу васпитања и неговања система вредности ученика, као и да је то један од добрих путева да се тимски ради у случају да неки ученик има насилно понашање.
"Мора се организовати тим у школи и да сваки члан тима зна шта треба да ради како би се што пре спречиле последице насилног понашања, или свеле на минимум. Мислим да је то начин да однос ка хуманијем комуницирању, пре свега деце једне са другима, а онда и поштовања према старијима, се подигне на жељени ниво", оценила је она.
Како је објаснила, наставници ће почетком школске године морати у своје програме активности и рада уврсте и све ове кораке који се евентуално могу предузимати за случај да неко дете учини радњу која није примерена ученику, као и да воде евиденцију о напредовању ученика у погледу учења бележећи начин на који прихватају градиво, што ће, напомиње она, у писаној форми бити добар траг да се прати психолошко функционисање деце кроз учење.
Дејановићева каже да су наставници у новој обавези да чешће контактирају са родитељима, не само на класичним родитељским састанцима него и индивидуално за случај да неко дете покаже специфичност која изискује сарадњу са родитељима.
"И родитељи добијају обавезе са своје стране да помогну наставнику да све те његове активности буду заједничке, јер оног момента када је једно дете у периоду од седам до 18 година, у том животном добу различите поруке из породице и из школске средине које треба да формирају став детета према животу, ако су те поруке различите оне деле душу детета", поручила је она.
Дејановићева каже да друштвено корисн рад, који је уведен изменама Закона о основама система образовавања и васпитања, у неким школама био редовна активност и додаје да су управо резултати тих школа стимулисали да се друштвено корисни рад предвиди као обавезна активност за све школе, који ће бити у склопу плана и програма који се доноси почетком школске године.
"То су често хуманитарне активности, обиласка институција социјално здравствених, поступци везани за зелену агенду, посебне трибине посвећене сензитивним групама. Могућност за друштвено корисни рад су врло различите од активности везаних за уклањање отпада, до тога да различите уметничке вредности буду доступне и сензитивним групама којима нису доступне на једноставан начин, а школа и деца се потруде да у томе заједно учествују", навела је министарка.
Према њеним речима, сврха схватања друштвено корисног рада има утемељење у ставу наставника, у ставу родитеља како би деца самим тим прихватити ставове оних који су им модел за идентификацију.
"У тим вршњачким комуникацијама треба увек пронаћи децу која имају сензибилитет за друштвено корисни рад, и њих припремити да буду модели за вредновање друштвено корисног рада као праве врлине и вредности. Не треба да буде санкција за неког ко то не жели, ако је изречена мера обавезе учешћа у том раду, онда је то обавезе за ученика", изјавила је она.
Погледајте и: