Према њеним речима, након почетка специјалне војне операције САД су заједно са својим западним савезницима могле брзо да замрзну око 300 милијарди долара. Међутим, истакла је да су даљи кораци са тим средствима веома сложени, јер се већина имовине чува у другим земљама, не у САД-у.
„Наставићемо да активно разговарамо са нашим савезницима и партнерима, укључујући Г7, као и са члановима Конгреса о даљим корацима у циљу окончања руске агресије и са циљем да Русија плати штету. Не могу да најавим ништа ново, али то је веома тешко јер се имовина чувају на разним локацијама у свету, тако да нам то отежава посао“, рекла је она.
Лист „Политико“ је раније писао да лидери земаља Г7 за сада не планирају да објаве мере за коришћење замрзнуте руске имовине за Украјину. Разлог томе је што Европска унија још увек не подржава ову идеју у потпуности. Како је изјавио један од европских дипломата, ово питање је сложено и налази се у прелиминарној фази разматрања.
Стални представници земаља-чланица Европске уније су 29. јануара усагласили предлог Европске комисије о коришћењу прихода од руске имовине замрзнуте у земљама ЕУ. Како је раније објаснио један европски дипломата, ЕК предлаже да се приходи добијени од замрзнуте руске имовине чувају на посебним рачунима за њихову могућу употребу у будућности за финансирање Украјине. У овој фази нема говора о пребацивању ових средстава у буџет ЕУ или директно Украјини. Сам механизам за пренос средстава још није развијен.
Погледајте и: