Брнабићева је истакла да Србија има стручну радну снагу и да влада више него икада улаже у образовање и у путну инфраструктуру.
"Фајненшл тајмс је објавио извештај на ком се нашло шест локалних самоуправа у Србији који се налазе у 10 најбољих инвестиционих места" напоменула је Брнабићева.
Она је захвалила ЕБРД на досадашњој сарадњи и помоћи у изградњи научно-технолошких паркова и истакла да је циљ да српску економију покрећу технологије.
"Србија се употпуности променила у последњих 10 до 12 година. БДП Србије је сада вредан скоро 70 милијарди, док до 2027. године очекујемо да буде 100 милијарди евра" истакла је Бртнабићева.
Као три главна инфраструктурна пројекта које спроводи Србија, премијерка је у први план истакла путно повезивање говорећи о изградњи ауто-путева али и брзих пруга који треба да боље повежу регион, а самим тим створи још повољније пословно окружење.
Уз то подсетила је да је Србија изградила гасни интерконектор са Бугарском како би се нафта добијала и од Азербејџана и тиме додатно диверзификовали путеви снабдевања енергентима.
"Заједно са ЕБРД радимо на томе да цела Србија буде покривена брзим и поузданим интернетом. И очекујемо да се такво дигитално повезивање заврши до краја следеће године", додала је председница Владе Србије.
Уводно обраћење имала је и председница ЕБРД Одил Рено-Басо која је похвалила што се лидери региона састају на догађајима попут овога, јер показује нови ниво зрелости и стабилности, поготово када је у питању турбулентна прошлост Западног Балкана.
"Помажемо у спровођењу Плана раста ЕУ за ЗБ који је шанса да се ситуација у региону промени", каже Рено-Басо.
Напомиње да инвеститоре привлачи и то што знају да ће имати приступ зеленим изворима енергије, као и да постоји владавина права и борба против корупције.
Додаје је да и развој приватно-јавног партнерства утиче на повољно пословно окружење и долазак инвеститора.
Путем видео линка, званицама су се обратили председник Европског савета Шарл Мишел и комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи.
Обојица у потврдили да будућност Западног Балкана лежи у ЕУ и да проширење остаје приоритет како за лидере региона тако и за саме званичнике у Бриселу.
Међутим, напоменули су да тај приоцес мора да се заснива на заслугама.
Свесни су, како кажу, да тај процес проширења треба да се убрза, али и да земље региона морају да спроводе реформе.
Високи званичници ЕУ позвали су лидере ЗБ да искористе прилику коју доноси План раста, а уверени су и да шест милијарди евра треба да доведе до тога да регион постигне 75 одсто просека ЕУ.
Прочитајте још: