Овако спољнополитички уредник америчког часописа „Кроникалс“ др Срђа Трифковић тумачи понашање Ники Хејли, некадашње америчке амбасадорке у УН, а сада јединог преосталог противкандидата Доналду Трампу за републиканску председничку номинацију на председничким изборима у САД.
Ники Хејли – кукавичје јаје Трампових противника
Ники Хејли је још у трци зато што представља антитрампистички глас унутар Републиканаца који ће, како наш саговорник каже, врло брзо почети да протурају тезу да би због јединства странке, Трамп управо њу требало да именује за свог потпредседничког кандидата.
„У том грму лежи зец. То би била потпуна катастрофа јер Трамп се није прославио са именовањима у свом првом мандату. Ту имамо читав низ личности – Пенса, Помпеа, Тилермана, поготово Џона Болтона, који су у ствари били његови непријатељи, који су тежили да му забију нож у леђа, који су га оговарали иза сцене и саботирали његове, пре свега спољнополитичке стратегије“, истиче Трифковић.
Далеко је од тога да би Трамп појачао своју атрактивност тиме што би размотрио укључивање Хејлијеве на свој предизборни тикет. Он би га тиме заправо угрозио, сматра Трифковић.
Њеним именовањем за потпредседничког кандидата, Трамп би отуђио своје лојално бирачко тело, а на другој страни не би придобио никог новог. Током „суперуторка“ постаће потпуно јасно да је Доналд Трамп кандидат Републиканске странке на председничким изборима 2024, каже Трифковић.
Зашто је Ники Хејли потучена до ногу
На страну то што је већ изгубила у Ајови и Њу Хемпширу, изгубила је у Јужној Каролини, држави у којој је служила два мандата као гувернер. Према суду америчких аналитичара барем је ту требало да ужива извесну предност над Трампом.
Трифковић, међутим, склоност америчких аналитичара да сматрају да, уколико се избори одржавају у држави одакле долази неки кандидат, том кандидату дају предност, назива погрешном, поготову када је реч о Ники Хејли. Јер, како каже, тиме су из фокуса испустили три чињенице.
„Прво, Ники Хејли се на месту гувернера Јужне Каролине није прославила. Потом, као амбасадор у УН, коју је именовао сам Трамп, заступала је више позиције неоконзервативних агресивних хегемониста, него Америке на првом месту, што је била основа Трампове спољне политике“, наводи он.
Уз то, бирачко тело Републиканске странке до те мере је сврстано уз Трампа као личност да је било врло тешко замислити да Ники Хејли може озбиљније да га угрози, додаје наш саговорник.
Шта је Трампу потребно за победу
Трампови непријатељи планирају разне стратегије како би га спречили да још једном прекорачи праг Беле куће – од политизације правосудног система до изборне крађе, објашњава Трифковић.
Правосудни механизам користиће да покушају да га спрече да се кандидује барем у неким кључним државама.
„Они рачунају с тим да ће до новембра, од преко деведесет судских спорова и оптужница који су покренути против Трампа за разна наводна непочинства у разним јурисдикцијама, у барем неколико њих бити проглашен кривим, што ће, без обзира на жалбени поступак, омогућити врховним судовима под контролом Демократа у неким кључним државама, попут Пенсилваније, Џорџије и Мичигена, да га уклоне са гласачког листића, односно да ураде оно за шта је Колорадо већ направио пробни балон“, истиче Трифковић.
Тиме ће дубока држава покушати да створи, како Трифковић каже, максималну збрку, поготово ако се тако нешто догоди непосредно пре избора, како Врховни суд не би могао да благовремено интервенише. У најмању руку створили би забуну међу гласачима да ли је републикански кандидат уопште квалификован да се кандидује.
Уколико им то не успе, остаје им друга варијанта – крађа избора, тврди Трифковић. Према његовим речима, то су урадили и у новембру 2020. Према његовим речима, тада се догодила безочна жетва поштанских гласова и мистериозно појављивање гласачких кутија са стопостотном подршком Џозефу Бајдену у кључним државама, попут Пенсилваније, Мичигена или Висконсина.
Да би победио, Трампу је потребно да има безрезервну подршку, не само својих присталица, већ и јавних службеника на терену, укључујући и припаднике безбедносних служби, каже Трифковић.
„То је био случај када је судија Милер, који је истраживао наводно руско мешање у изборе 2016, искључио једног чиновника ФБИ Питера Штрока због смс-ова које је слао својој љубавници, такође припадници ФБИ, који су практично ковали заверу како да искључе Трампа“, каже Трифковић.
Трамп би требало такође да најави да и Републиканци могу да покрену гневне масе, као што су својевремено учинили припадници Антифе и других покрета 2020. уз потпуну благонаклоност медијске машине, додаје Трифковић.
Републиканци би требало да прихвате принцип легитимне грађанске непослушности, иако су, по правилу склонији поштовању закона и устава, закључује Трифковић.