Овако др Душан Гујаничић, стручњак за француску политику из Института за политичке студије, коментарише изјаву коју је француски председник Емануел Макрон дао на конференцији за медије након састанка лидера Запада о Украјини, одржаног у Паризу.
Макрон се уживео у улогу лидера Европе
Макрон је конференцију отворио прилично помирљивим говором, у коме је рекао да Запад не намерава да улази у рат против руског народа, као и да жели да избегне ескалацију сукоба у Украјини. Међутим, на конференцији за медије као да је говорио други човек, жељан ескалације.
Гујаничић подсећа да је Макрон и у првих годину дана руске специјалне операције у Украјини имао релативно коректан став према Русији. Говорио је да Русију не треба понизити, да она треба да буде део безбедносног договора у Европи, да њене интересе треба узети у обзир.
Заокрет у реторици француског председника у кратком року Гујаничић објашњава између осталог, Макроновом интелектуалном и политичком недоследношћу.
„Макрон је неко ко може да да изјаву у једном правцу, а да се после неког времена повуче, ретерира, коригује ту изјаву, да је додатно појашњава… Просто, склон је томе“, каже он.
Ипак, изјава у којој се позива на слање трупа у Украјину изненађујућа је чак и за оне који прате политичка збивања у Француској, додаје Гујаничић.
„То је изјава која је најблаже речено несмотрена и неодговорна, да не кажем лудачка или радикална. У сваком случају, он је савршено свестан да је опција слања копнених трупа у Украјину од стране НАТО савезника готово неостварива, што је и сам на крају признао. Рекао је да о томе не постоји консензус, а питање је да ли ће га икада и бити“, наглашава наш саговорник.
Гујаничић подсећа да консензуса о слању копнених трупа НАТО-а у рат није било ни 1999, за време агресије Северноатлантске алијансе на Савезну републику Југославију – много слабијег противника него што је Русија, која је нуклеарна сила.
„Дакле, о чему се овде ради? По мени, Макрон се, у складу са својом политичком природом уживео у улогу политичког лидера европског континента, односно ЕУ, и жели да покаже привидну снагу“, сматра Гујаничић.
Незрела и авантуристичка изјава
Један од мотива за ратнохушкачке изјаве може бити и то што Макрону на унутрашњем плану не иде баш најбоље – нема стабилну већину у парламенту, него мора да је „крпи“ од закона до закона, а популарност му је на веома ниском нивоу. Против његових законских предлога грађани се буне, а последњи пример је када је морао да бежи са сајма пољопривреде од гневних пољопривредника.
Пракса да политичари када немају успеха на унутрашњем плану посежу за спољнополитичким успесима није непозната, каже Гујаничић. Међутим, Макронова изјава је авантуристичка и незрела и наноси штету не само њему лично, већ и Француској.
Макрон жели да замени Немачку на месту лидера ЕУ
Са друге стране, у изјави се види и Макронова амбиција да преузме лидерску позицију у ЕУ од Немачке, која се суочава са сложеним политичким и економским проблемима.
„Макрон је осетио тај празан простор. Канцелар Шолц је прилично опрезан када је у питању било каква радикалнија помоћ Украјини. Видимо да је отворено одбио да Кијеву испоручи ракете дугог домета „Таурус“. То је нешто што Макрон има у виду“, наглашава Гујаничић и додаје да је Макронова амбиција да се наметне као лидер број један у Европи стара.
„То је нешто што се тешко може сакрити иза његових дела и гестова. Али, његов стари проблем, онај о коме смо више пута говорили, јесте тај што нема много савезника. Прилично је изолован и усамљен у својим идејама, тако да мислим да му је ово само још један од тих неуспешних покушаја“, констатује Гујаничић.
Иако сада наступа радикалније него раније, Макрон око идеје слања копнених трупа у Украјину не може да окупи никога и једино може да врши притисак на неке мање европске државе да шаљу више оружја Кијеву. Све преко тога је тешко оствариво, готово немогуће.
Француско друштво оштро против слања војске у Украјину
Макронову изјаву осуђују сви лидери опозиције – према речима лидера Непокорене Француске Жан Лик Меланшона перспектива покретања рата против Русије је лудост. Он се заложио за покретање мировних преговора. Лидер странке Патриоте Флоријан Филипо назвао је Макрона „усијаном главом“ и позвао да се његове намере блокирају у парламенту, док се Марин Ле Пен иронично запитала покушава ли Макрон да глуми војног заповедника.
Према Гујаничићевим речима, и француско друштво и француска политичка заједница на ратнохушкачке идеје француског председника реаговаће прилично негативно у значајној већини.
„Француска је земља са доста нагомиланих проблема, превасходно социјалних и економских. С друге стране, Француску за неколико месеци очекује организовање Олимпијских игара. Не видим како може да спроведе своје идеје. Али мислим да ће највећи део политичких странака, осим центристичких које га подржавају, можда би делови левог и десног центра могли да имају разумевања за њега, али гро политичких странака, као и велики део француског друштва ће, верујем, бити против таквог става“, категоричан је Гујаничић.
Од похода на Русији за сада нема ништа
Гујаничићево мишљење да ће француски председник остати усамљен у својим амбицијама потврђују и европски лидери. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и други европски лидери одбијају његову идеју. Столтенберг је рекао да за слање војника на Украјину не постоје планови, док је немачки канцелар Олаф Шолц рекао да су чланице ЕУ и НАТО-а сагласне да неће слати своје снаге у Украјину. Слање војника у Украјину одбијају и Чешка и Пољска, а грчки премијер Киријакос Мицотакис рекао је да о томе нема ни говора.
За Шведску ово питање није актуелно, рекао је премијер те земље Улф Кристерсон. Мађарска је одлучно против војника и оружја у Украјину и сматра да конфликт не треба продубљивати већ окончати, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.
Тако да од идеје о европским легијама, окупљеним од Лисабона до Берлина, који марширају на Исток ношени идејом о потреби „цивилизовања“ словенских племена и њиховог поробљавања, барем за сада, нема ништа.
Зато ће, закључује Гујаничић, Макрон опет покушати да своју изјаву коригује, појасни, ретерира…