„Упркос симболичној природи такозваних споразума о безбедносним гаранцијама и одсуству било какве новине у њима, поред војне помоћи која се ионако пружа Кијеву у виду пумпања режима (украјинског председника Владимира) Зеленског оружјем и војне технике, њихово потписивање је још један корак ка хибридном рату Запада против Русије и потврда фокуса на дугорочну конфронтацију са нашом земљом и неспремношћу да се иде путем политичког и дипломатског решавања украјинске кризе“, објаснила је дипломата.
С тим у вези, она је нагласила да то није избор грађана Западне Европе.
„Овај избор за пореске обвезнике, за грађане, за јавност земаља Европске уније направљен је у Вашингтону, који је у ове земље и у одговарајуће блоковске структуре поставио људе који су се заклели на верност Белој кући, али не и онима који су веровали да их бирају преко демократских институција у својим земљама“, додала је Захарова.
Раније је на сајту украјинског председника Владимира Зеленског објављено да су Украјина и Норвешка почеле преговоре о споразуму који би Кијеву дао безбедносне гаранције.
Сличне билатералне документе који, према мишљењу неких стручњака, могу послужити као алтернатива пријему Украјине у НАТО, већ је потписало неколико земаља, међу којима су Велика Британија, Немачка, Италија, Канада и Француска.
Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска су се 13. децембра 2023. сложиле да почну преговоре са Украјином о дугорочним безбедносним обавезама.
Погледајте и: