„Критична ситуација захтева хитну и максимално активну међународну интервенцију како би се спречила ескалација тензија и спречило да ситуација прерасте у кризу“, наводи се у документу.
Учесници конгреса подржали су одлуку да се апелује на Савет Федерације и Државну думу Русије са захтевом да предузму мере за заштиту Придњестровља од притиска Молдавије и узимајући у обзир чињеницу да у тој земљи живи више од 220 хиљада грађана Русије.
Тираспољ је подсетио на јединствено позитивно мировно искуство у региону и статус Москве као гаранта и посредника у преговарачком процесу.
У документу се наводи да је Придњестровље суочено са невиђеним економским, социјалним, хуманитарним и војно-политичким изазовима и претњама. Истиче се да је Молдавија „интензивирала примену блокада и рестриктивних мера у циљу подривања економског потенцијала, уништавања темеља независности и државности и наметања туђих вредности“.
Придњестровље ће се борити за права и интересе грађана и неће одустати од њихове заштите, јер је само суверенитет саставни услов за заштиту идентитета, права и слобода садржаних у међународном праву и Повељи УН.
Такође, придњестровски посланици намеравају да се обрате генералном секретару УН са захтевом да се узму у обзир неотуђива права придњестровског народа, апел учесницима међународног преговарачког процеса у формату „5+2“, као и ОЕБС-у са позивом да утиче на руководство у Кишињеву.
Придњестровље, у којем 60 одсто становника чине Руси и Украјинци, тражило је отцепљење од Молдавије и пре распада СССР-а, плашећи се да ће се Молдавија, на таласу национализма, придружити Румунији. Године 1992, након неуспелог покушаја молдавских власти да силом реше проблем, Придњестровље је фактички постало територија ван контроле Кишињева.
Године 2006. у непризнатој републици одржан је референдум на коме је 96,62 одсто становништва гласало за присаједињење Русији. Међутим, из Москве у то време није стигла никаква одлука.
Погледајте и: