„Руска Федерација преузела је на себе историјску мисију миротворца, зауставивши сукоб, прекинувши агресију Молдавије против Придњестровља, утицавши на то да се створе услови за мирно решавање. Зато се, пре свега, обраћамо Русији као учеснику преговора, као међународној страни, али и држави која је позвана да заштити права и интересе својих грађана. Знамо да у Придњестровљу живи више од 220 хиљада грађана Руске Федерације и стотине хиљада сународника“, рекао је Игњатјев по завршетку седмог Конгреса посланика свих нивоа, одржаног у Тираспољу.
Он је такође истакао да је главни циљ конгреса био да покаже целој међународној заједници да су друштво и држава једно. Према његовим речима, придњестровска страна је присталица мирног, цивилизованог пута за решавање свих сукоба.
„Позивамо друге учеснике преговарачког процеса, све међународне учеснике, обраћамо се међународним организацијама од ауторитета како би уложиле напоре да не дозволе социјално-економску блокаду, кршење права и слобода грађана Придњестровља, и лишавање наших грађана мирног слободног развоја, развоја своје економије, трговине“, нагласио је Игњатјев.
Министар је скренуо пажњу на различита саопштења која су објављивали молдавски медији уочи Конгреса, рекавши да је то био покушај осујећивања конгреса и наметања у информационом простору неких стереотипа и потпуно лажних порука.
„Заиста, Кишињеву није пријатно. Они не желе да слушају јединствено консолидовано мишљење народа Придњестровља, а ми смо данас на конгресу јасно рекли да смо ми народ“, додао је Игњатијев.
Претходно, власти Придњестровља обратиле су се за помоћ Москви због економске блокаде коју спроводи Молдавија, наводи се у резолуцији, усвојеној на Конгресу посланика свих нивоа ПМР.
Придњестровље, у којем 60 одсто становника чине Руси и Украјинци, тражило је отцепљење од Молдавије и пре распада СССР-а, плашећи се да ће се Молдавија, на таласу национализма, придружити Румунији. Године 1992, након неуспелог покушаја молдавских власти да силом реше проблем, Придњестровље је фактички постало територија ван контроле Кишињева.
Године 2006. у непризнатој републици одржан је референдум на коме је 96,62 одсто становништва гласало за присаједињење Русији. Међутим, из Москве у то време није стигла никаква одлука.
Погледајте и: