Ово за Спутњик каже историчар Чедомир Антић, коментаришући изјаву изасланика Велике Британије за Западни Балкан Стјуарта Пича:
„Британије је нека врста пропалог богаташа који служи да пружи визити карту, покаже телефонски именик, да покаже кога може да позове, а да ли ће тај да се јави, то је дуго питање“, истиче Антић.
Стјуарт Пич је на Анталијском дипломатском форум изјавио да подржава дијалог Београда и Приштине, да он треба да иде ка томе да креира мултиетничку будућност и међусобно поштовање.
Говорећи како би тај дијалог требало да изгледа, истакао је да је добар пример за то Споразум на Велики петак, Споразум из Белфаста, којим је пре 25 година окончан сукоб између супротстављених страна у Северној Ирској.
"И то је добра лекција за помирење. Ради се о уступцима, ради се о преговорима, али пре свега о томе да се настави са дијалогом", навео је Пич.
Нереди у Северној Ирској у априлу 2021. године
© AP Photo / Peter Morrison
Сулуди предлог Велике Британије
О каквим уступцима би се радило Антић не жели да коментарише, јер пре свега сматра да је предлог, као и поређење Косова и Метохије са Северном Ирском срамотан.
„Срамотне су саме те идеје. С једне стране имамо империјалну британску политику која је поделила становнике Ирске, која је до 80-тих година имала паравојне формације у Северној Ирској, која је спроводила нешто што може да се пореди са садашњом политиком Израела на окупираним територијама, дакле, врсту најстрашније колонизације. А сагрегација постоји и дан данас у Британији, чак и формално, у одређеној мери је трпе католици“.
Антић додаје да се, колико је сулуд предлог изасланика Велике Британије, односно, савети некадашње велике силе, види не само на овом предлогу везаном за решење проблема на Косову и Метохији:
„Пич, између осталог, посредује да се омогући да муслимани у Босни, уместо Срба и Хрвата изаберу своје представнике, то говори човек чији шеф државе мора бити протестант. Коме је шеф државе уједно и поглавар цркве. Човек који долази из државе у којој нико осим протестанта не може бити председник владе“.
Прогласили би Србе терористима
Антић додаје да је и сама помисао на то да Британци могу да предложе моделе који су примењивани у потпуно другачијим околностима, у време Хладног рата или у време смиривања ситуације у Северној Ирској, увредљива.
„Та помисао да би Србе могли да представе као некакве бивше терористе који сада, уместо да су на простору своје суверене државе, што им гарантује Хелсиншки завршни акт, треба да се укључују у друштво које, управо захваљујући њима, нису уредили најбољи међу Албанцима, већ најгори, какав је Курти. Криминалци, терористи, шверцери оружја какви су Чеку, Харадинај, Тачи. И то је увреда“, истиче Антић.
Он додаје да данас гледамо деловање сенке Велике Британије која остарелог пензионисаног официра шаље да изиграва силу на Балкану. Додаје да „пад Велике Британије“ није јединствен случај.
„Британија нема ни моћ, ни силу. Све што се дешава, иза свега тога стоје Сједињене Америчке Државе. Британија је бивша сила, а Немачка је држава која није назависна. Данас видимо и у којој мери је Немачка уништена и ојађена после Другог Светског рата, а више су је уништили, што је парадоксално, Американци, него Совјети“.
Ирак и Србија показни примери
Антић примећује да се предлог у коме се прави неприхватљива и несхватљива, сулуда паралела између Косова и Метохије дешава у време када је тако нешто и очекивано, у време председничке предизборне кампање у САД.
„Подвлачим, иза свега овог стоје Сједињене Америчке Државе, треба само да видимо колико пута су кризе код нас од 1991. до данас кулминацију доживљавале у време предизборне кампање у Америци. Онда можда просто да извучемо неке нове поуке о свему“.
Чедомир Антић каже да је Србија, као и Ирак, нека врста примера којим су Американци показали како ће да решавају проблеме:
„Као што се злочинац враћа на место злочина, тако се и они стално враћају код нас у уверењу да могу да покажу да криза, не само да може да буде решена како они желе, без обзира на правду, логику и здрав разум, већ може да буде и коришћена докле год они хоће. То очигледно може у Европи, нигде другде не може. А ускоро неће моћи ни у Европи“, закључује Антић.
Погледајте и: