1 / 16
Иза дебелих челичних врата спомен-костурнице на Новом гробљу почивају 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака, војника и добровољаца погинулих бранећи престоницу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 16
Београд је у шанчевима бранило 16.000 војника и добровољаца. Нејвећи терет борби поднео је други батаљон десетог кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 16
Удружење резервних официра и ратника са својом женском секцијом ФИДАСА (светске организације ветерана Првог светског рата) покренуло је 1926. године акцију за формирање једне заједничке костурнице у Београду.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 16
Темељи костурнице озидани су 1927. године. Исте године је обављена ексхумација војничких парцела на Новом гробљу у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 16
Костурница је завршена октобра 1928. године. Патријарх Димитрије је уз асистенцију петорице свештеника, свечано осветио костурницу на Дан мира, 11. новембра 1928. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 16
За подизање костурнице Београдска општина на челу са председником Костом Куманудијем уступила је земљиште и обавезала се да ће са Новог гробља, где је било највише војничких гробова, обавити пренос посмртних остатака у заједничку гробницу – костурницу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 16
По завршетку Спомен- костурнице, у крипту су пренети посмртни остаци српских војника са војних парцела на Новом гробљу, са гробља на Дунавском кеју, али и осталих места укопа широм Београда. По писању ондашње штампе, 5. априла 1934. у спомен костурницу су сахрањени посмртни остаци 25 ратника пронађених током прекопавања улице Риге од Фере.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 16
На капителима стубова који носе горњу конструкцију изведене су у камену главе српских војника са шлемовима, док се са фронталне стране налази српски грб са двоглавим белим орлом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 16
Зидови костурнице су изграђени од вештачког камена, а унутрашњост је првобитно била осветљена само природним светлом, преко прозора формираних са стране бочних зидова терасе. Крипта је сада додатно осветљена, али су ретки они који је посећују.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 16
Лево и десно од улаза у костурницу налазе се бетонске преграде са металним касетама на којима су урезана имена и презимена, дан и година смрти, палих ратника
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 16
Урош, Тихомир, Филип, Теодосије - плоче са именима јунака чије су кости пронађене измешане на београдским бојиштима од Аде Циганлије до Дунавског кеја, те стога нису могле бити смештене у посебне касете, налазе се на стубовима са леве и десне стране Крипте
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 16
Испод костурнице у три велике крипте, смештени су посмртни остаци палих ратника за које нису познати подаци.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 16
Људи знају за монументални споменик, али не и за крипту испод њега
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 16
Крипта испод Спомен-костурнице је закључана, због страха од скрнављења, али у управи Новог гробља кажу да су спремни да отворе врата крипте ако се посетиоци најаве и то затраже.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 16
Костурница је, попут оних на Зејтинлику и Крфу, направљена да би у тишини "испричала" причу о херојству српског војника. Нажалост, само ретки изразе жељу да обиђу је, и "чују причу" о храбрим браниоцима Београда.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 16
Увело цвеће на металним вратима као да симболизују нашу небригу и заборав, који попут паучине, прекривају храбре браниоца Београда.
© Sputnik / Лола Ђорђевић