Протојереј Дарко Ђого овај покушај види као очајнички покушај легализације и оправдања силом грађеног новог друштвеног ткива које почива на неким новим основама, а не на онима на којима је човек хиљадама година градио темеље цивилизације.
У времену и друштвима попут западноевропског или америчког, где данас можете бити једно, а сутра друго, где не постоји никаква трајна структура личности или стабилности човека, долази се до појаве коју Ђого сматра великом илузијом колективизма, а то је да несолидарни појединци могу да граде солидарно друштво. Исто тако, додаје он, појединци расточеног осећаја припадности једноставно не могу направити чврсто и постојано друштво, већ само његову имитацију.
Можемо посматрати како се друштва довијају у моменту када су заснована на концепту експеримента и субјективности и када је дозвољено човеку да сам себе редефинише. Човек тада свој идентитет потпуно субјективно доживљава и тумачи и није ни чудо што сада гледамо како један тако темељна заједница попут породице слаби, рекао је отац Ђого за Спутњик.
Замена теза је исто једна од честих појава када нешто старо покушава да се сруши, а на његовом месту вештачки успостави ново. Ђого каже да се у оваквим примерима, који, напомиње, нису ништа ново, никада не каже да је то атак на класичну породицу, већ реформација, редефиниција, проширивање појма или нешто томе слично.
После шетње, предах уз сладолед крај фонтане
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Лако можемо видети од момента када се крене са поништавањем институције брака и релативизацијом појма и средишта породице, да је то у ствари једна врста крајњег процеса унутар кога је коначни циљ потпуно раздруживање човека и његово свођење на једну биочестицу и усамљену јединку која ће, ето, имати око себе нешто налик на друштво. Коначни циљ је, наравно, да се све вредности, не само традиционалне, већ све што је чинило најелементарније човеково окружење – релативизује и уништи.
Неразумевање значења љубави
Сам појам „неромантични партнери“ је погрешно постављен, каже Ђого, и показује елементарно неразумевање љубави, брака, породице. Људи често заборављају да породица и брак нису засновани искључиво на романтици, физичкој привлачности или „лепим осећањима“. Породица, објашњава протојереј, је трајна институција која има многе импликације, а сводити је само на оквире романтичне љубави или замишљати да се може вештачки конструисати из других аспеката, попут финансијског, представља узалудни друштвени експеримент.
Ово говори о очајању једног друштва које је напустило вишемиленијумске свеопште људске рецепте за заједништво и друштво и сад покушава да нађе неке нове начине. Узалудно је мислити да ће систем оваквих експеримената да се саморегулише и да ће доћи до проналаска неких нових друштвених и културних форми које ће да надокнаде и замене породицу или бити породица поред традиционалне породице, рекао је отац Ђого и закључио да је немогуће заснивати једно друштво на погрешним пројекцијама.
Погледајте и: