Овако доктор Милан Ивановић, начелник одељења за плућне болести КБЦ Косовска Митровица, описује за Спутњик мрачну ситуацију у тој здравственој установи коју је додатно погоршало укидање динара.
А та суманута одлука Куртијеве такозване владе проузроковала је општи хаос у којем највише испаштају болесни, стари и деца. Влада несташица лекова, понестаје хране за пацијенте, санитетска возила немају горива, а болнице грејање. Директор КБЦ Косовска Митровица узалудно је упозоравао и апеловао на међународну заједницу и све релевантне политичке чиниоце да се ова одлука одложи. Сви само дају декларативне, испразне изјаве док гледају хуманитарну катастрофу.
Стање дефетизма и пасивности
Колегијум Клиничко болничког центра у Косовској Митровици изнео је у јавност проблеме са којима се болница и пацијенти суочавају након ступања на снагу одлуке о укидању динара, али и тешкоће кроз које запослени пролазе. Нико ни тада није реаговао.
Поред отежаног и скоро онемогућеног подизања плата запослених, велике муке су и са одржавањем болнице која броји 500 кревета. Набавка хране је онемогућена, као и одржавање инструмената попут рендгена, будући да све апарате сервисирају фирме из Србије.
Било је проблема и раније али са доласком Куртија и ове фашистичке идеологије о прогону српског живља и практично геноциду над српским народом имамо угроженост најосетљивијих категорија, посебно болесних, али и деце и старих. Тешко допремамо лекове и санитетски материјал, а Курти то очигледно ради систематски и плански, уз очигледну дозволу својих ментора из „цивилизованог Запада“, скоројевићевске Европе и наравно, Америке, изјавио је Ивановић.
Он објашњава да пацијенти сами покушавају да набаве лекове којих нема, а да је дан пре одржане конференције за медије једна пошиљка „једва“ успела да пристигне у болницу. Управа има тешкоће и са санитетским возилима која морају да региструју у Крагујевцу, Новом Пазару, Краљеву и другим местима по Србији, како би могли да превозе пацијенте, што опет, каже Ивановић, изискује нове трошкове и невоље.
Претрес специјалаца тзв. косовске полиције у Косовској Митровици
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
Све ово, објашњава наш саговорник, доводи до великог стреса код тамошњег становништва и појаве психосоматских обољења. Психичке тегобе утичу на тело, на органска обољења, па се нагомилани стрес испољава другачије. Ово доводи народ у стање дефетизма који, каже Ивановић, код људи рађа и одређену пасивност. Све то, у крајњој линији, доводи до исељавања Срба са ових простора.
Свет ћути
Ивановић истиче да је његова прогноза за даљи развој ситуације у Косовској Митровици, али и на територији целог Косова и Метохије, поприлично песимистична и да ништа не наговештава да ће ствари бити боље. Од међународне заједнице се, каже, не може очекивати никаква помоћ јер је управо она заслужна за збивања у јужној српској покрајини.
Међународна заједница односно њен западни део, активно се укључила, али на страни Куртија и са прећутним одобравањем. Они и проузрокују ово стање. Не би Курти смео да ради то што ради да је другачије. Од њих ништа добро не можемо да очекујемо, а мислим да и од других организација, попут Светске здравствене организације, које су очигледно под њиховим упливом и под њиховом управом, не можемо очекивати ништа добро.
Страх људи да ће остати ускраћени за адекватну здравствену заштиту, страх за општу безбедност, па и животе, неповерење у локалну полицију и институције које делују репресивно према Србима и у које они немају поверења, део је, верује Милан Ивановић, планског етничког чишћења српског становништва са Косова и Метохије.
Једино можемо да очекујемо помоћ од наше државе. Оне државе које су нам наклоњене могу само отежано да нам помогну, што због транспорта, што због других препрека које постоје. Мислим да треба применити реципроцитет у овом случају. То би се постигло усвајањем резолуција и других аката са сталним кандидовањем ових тема на Савету безбедности и са покушајем да се са Европске уније, која је очигледно пристрасна и која је усвојила овакво стање, цео поступак врати у Уједињене нације, закључио је Ивановић.