Већ пред крај санкција Запада и сами Кинези су почели да се досељавају масовније у Србију, њихове тезге су осиромашеном народу нудиле робу по приступачним ценама а држава је правила аранжмане покушавајући да обезбеди и политичку али и економску подршку. Сетимо се само тога да је посредством кинеских компанија у Србију стизала и нафта захваљујући међународном пројекту „Нафта за храну“.
Данас Србију западни лидери оптужују да превише сарађује са Кином, и ту не мисле само на политичку сарадњу. Конкретно, замерају нам што узимамо кинеске кредите, што њихове фирме изводе грађевинске радове у Србији, што су купиле неке наше велике компаније, попут РТБ Бора. О томе да им је лајт мотив у замеркама постао кинески „Појас и пут“ – пројекат којим Кина јача своју економску моћ у свету али, укључује и слабе, неразвијене земље у глобалну економију, не треба посебно ни истицати. А такве замерке немају само према Србији.
Међутим, испоставља се да је, упркос овим антикинеским економским саветима Запад склон да „зажмури на једно око“ и своје фирме пушта да несметано тргују са Кином. Види се то и по томе што је Кина успела да удвостручи извоз.
Волстрит џорнал пише да је ова експлозија резултат настојања Пекинга да оживи економски раст. По њима, свет би поново могао да доживи „кинески шок” јер ће тржишта бити преплављена јефтином робом из ове земље.
Кинеске фирме (фабрике), наиме, подржане јефтиним државним кредитима производе све више аутомобила, машина и потрошачке електронике него што локално тржиште може да апсорбује. Аналитичари овог листа подсећају да су крајем 90. година прошлог века Сједињене Америчке Државе и глобална економија доживели „кинески шок”, односно рекордан увоз кинеске робе по повољним ценама за потрошаче. Тада је увоз робе из Кине помогао да се инфлација одржи на ниском нивоу, али је истовремено довео до губитка радних места у локалној производњи и затварања целих фабрика на Западу.
Први „кинески шок” снизио је цене робе у Сједињеним Америчким Државама, али је од 1999. до 2011. године довео до тога да више од два милиона људи остане без посла јер произвођачи намештаја, играчака и одеће нису успели да се изборе са конкуренцијом.
Ситуација према мишљењу економиста сада може да буде још компликованија, пошто Кина може да преплави тржиште високотехнолошким производима по ниским ценама.
Како ће све то утицати на економску ситуацију у свету, па и код нас, хоће ли продужити економску кризу, која прети озбиљном рецесијом многим западним земљама теме су о којима Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика” разговара са Бојаном Станићем, помоћником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.