У документу се истиче да тенденција недостатка воде расте, а до краја столећа честе суше прете да смање економски раст ЕУ за 7 одсто.
У документу се наглашава да дефицит воде ствара ризике у готово свим аспектима животима: храни и пијаћој води, инфраструктури, људском здрављу и главним видовима економске делатности.
„Ови ризици се могу појавити у различитим формама, од којих неки обухватају јачање конкуренције кад су у питању водни ресурси међу секторима и видовима коришћења, укључујући потенцијални ризик од сукоба унутар у између држава чланица због прекограничних водних ресурса“, наводи се у документу.
У документу се такође наводи да су тако честе појаве као што су поплаве и суше већ постале једна од климатских претњи, са којима се суочава Европа.
Према процени Европске комисије, „постоји 36 кључних ризика по Европу, неки од којих су већ на катастрофалном нивоу и имају високи степен хитности“.
У неким земљама ЕУ већ се воде спорови због водоснабдевања.
Каталонија у Шпанији која је настрадала услед суша, покушава да убеди централну владу земље да преусмери воду из реке из суседног Арагона.
У Француској је прошле године дошло до сукоба због планова стварања нових резервоара за воду.
Европска комисија позива чланице да убрзају припрему за борбу против климатских промене, наводећи да веома касне у односу на планове. Услед промене климе, ЕК очекује већи број природних несрећа као што су суше, поплаве, шумски пожари, екстремне врућине, као и епидемије, пропадање усева и оштећење инфраструктуре.
Климатске промене, према конзервативној процени ЕК могу да смање економски раст уније за 7 одсто до 2100. године.
Према подацима ЕК за 2019. годину, више од трећине (38 одсто) становника држава ЕУ суочило се са несташицом воде. Годишње, суша кошта европску економију од 2-9 милијарди евра.
Уопштено, велики део земаља чланица ЕУ има довољно водних ресурса, али суше постају све чешће, пре свега су карактеристичне за југ и запад земље.
Погледајте и: