Макронове изјаве да „не постоје границе“ и да „нема никаквих црвених линија“ у пружању подршке Украјини, као и његова спремност да пошаље војни контигент у Украјину изазвале су буру реакција и оштре критике у Паризу, Москви и међу западним савезницима. Кремљ је оценио да Макрон, уверен у своју политику наношења стратешког пораза Русији, наставља да повећава ниво директног учешћа Француске у овом рату, што никако не одговара интересима Француза.
Француска опозиција је оптужила Макрона да увлачи земљу у сукоб са Русијом, истакавши да би било боље да „председник одабере пут дијалога“, док су НАТО савезници, укључујући САД, Немачку и Велику Британију, одбацили његов предлог о слању западних трупа у Украјину, јер су свесни да би појава војника НАТО-а на територији Украјине довела до директног сукоба с Русијом и ескалације ситуације.
Изјаве француског председника на тему потенцијалног слања снага у Украјину резултат су његових амбиција и решености да земљи врати статус који би велики играчи схватали озбиљно, али је у својим плановима остао усамљен. Осим тога, са таквим бесмисленим идејама очигледно је да губи и поверење Француза.
Руски експерт Сергеј Фјодоров наводи да је до раскола дошло крајем фебруара када је у Паризу одржан самит европских лидера чији је домаћин био француски председник који је, након састанка, саопштио да нема консензуса о слању војника европских земаља у Украјини, али је нагласио да „ништа не треба искључити“.
„После тога, сви су видели да се Макрон повукао и да се премишља, али је касније, ипак, потврдио да Француска нема црвене линије и да је спремна да ако се нешто деси, ако развој догађаја буде негативан, пошаље контингенте француске војске у Украјину. Све то је изазвало буру емоција и негодовања међу француским политичким снагама. Довољно је само погледати статистику - ниједна политичка партија, почев од провладиних, није подржала предлог који је Макрон изнео. Зато се он нашао у ћорсокаку, јер су се ЕУ, САД и сви одрекли њега и његових изјава. Настала је политичка збрка која и сада постоји, јер су и председниково окружење и министри били принуђени да дају нека објашњења и исправке у вези те Макронове изјаве“, каже експет.
Фјодоров подсећа да на састанку француског председника са шефовима опозиционих партија у Јелисејској палати није постигнут консензус о томе колико далеко треба ићи у подршци Украјини.
Макрон због Украјине губи подршку
У прилог томе да у Паризу постоје неслагања по бројним питањима и да Макрон не ужива подршку већине Фјодоров указује на контрадикторне изјаве које стижу из Париза. Док француски председник разматра могућност слања војних контингената у украјински рат, француски министар одбране тврди да не може бити речи о слању војника са циљем учешћа у сукобима у Украјини.
Фјодоров подсећа да је Макрон рекао члановима парламента да би Француска могла да пошаље трупе у Украјину ако Русија пробије линију фронта до Одесе или Кијева.
„Треба рећи да је данас француски министар одбране Себастијан Лекорно још једном потврдио да Француска не планира да шаље трупе на територију Украјине, већ да жели да развија са Украјином заједничку производњу резервних делова за француско оружје на територији Француске, могуће и муниције калибра 155 милиметара, а посебно је истакао да су се компаније ‘Делаир’, ‘Некстер’ и неке друге сложиле да размотре питање стварања производних погона на територији Украјине“, каже Фјодоров.
Он оцењује да је таква агресивна реторика повезана са паником у коју је Макрон упао због чињенице да Украјина почиње да губи у сукобу са Русијом и да се урушава, те сматра да би требало нешто предузети у том правцу како би се нанео пораз Русији.
„Други разлог (за такву реторику) је што Макрон и његова партија далеко заостају у анкетама за изборе за Европски парламент, који ће бити одржани у јуну. Он од Марин Лепен и њене странке заостаје за 10 одсто, и зато му је потребно нешто снажно, како би мобилисао своје бираче и како би достојанствено наступио на европским изборима. Јер, ако Макронова партија и глобалисти који стоје иза њега буду поражени у Европском парламенту, то ће такође бити велики ударац његовој идеји о европској одбрани и независности. Дакле, овде постоје и унутрашњи политички аспекти и спољнополитички аспекти. Али, чини ми се да је овим екстремистичким приступом више изгубио него што је добио допуштајући себи ове, да тако кажем, екстремистичке и русофобичне изјаве“, каже Фјодоров.
Руски екперт Владимир Јераносјан оцењује да је француски председник пооштрио реторику, јер жели да покаже да може да надокнади губитак афричких земаља, с обзиром да је Француска је у последње време катастрофално изгубила позиције у Африци где је преко марионетских влада управљала својим бившим колонијама и у економском смислу црпела њихове природне ресурсе – алуминијум, нафту, гас и друго.
Макрон обрисао и руске црвене линије
Фјодоров подсећа да Макрон пропагира наратив да је „Путин непријатељ Европе“ и тезе да је за европску безбедност „кључно да Русија буде поражена у Украјини“. Спиновање да ће Русија после Украјине извршити агресију на неку другу земљу Источне Европе су неосноване, а Фјодоров их назива и „сулудим“.
Макронове изјаве да „не постоје границе“ и да „нема никаквих црвених линија“ у пружању подршке Украјини изазвале су и оштре реакције у Русији. Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је поручио да, после таквих изјава, Русија у односу према Француској нема више никакве црвене линије.
Шеф запорошког покрета „Ми смо заједно са Русијом“, копредседавајући Координационог савета за интеграцију нових региона Јавне коморе Руске Федерације Владимир Рогов оценио је да француски председник саопштењем о „црвеним линијама“, настоји да „обуче своју земљу у црнину“, док је председник комитета Државне думе за међународне послове Леонид Слуцки рекао да Емануел Макрон својим изјавама по други пут покушава да „скине ембарго“ на покретање великих војних акција на европском континенту које воде ка трећем светском рату, у коме победника не може бити.
Погледајте и: