О њима се недовољно говори: (Не)обична прича младих српских научника - по свим законима физике

Упознали су се и дописивали у време короне. Ана тада није ни знала да Стефан студира два факултета, само да је успешан на Физичком. После карантина почели су да се виђају, родила се љубав, па је Стефан с њом ипак поделио да упоредо студира и на Електротехничком факултету.

„Он је тако „смотано“ завршио ЕТФ, физику је завршио раније, у јуну, а електротехнику у септембру. Само је дошао кући и рекао, ја сам завршио. Што ниси звао, што ниси рекао, да те сачекам, да некако обележимо? Онда сам му рекла, е сад ћеш на мреже. Није хтео да се експонира, па сам се сат времена убеђивала да тако нешто треба да објавим. И један је успех, а камоли два факултета, посебно са таквим просеком“, прича нам Ана.

Стефан у два индекса има 84 оцене, 84 десетке. Иако сада има свој личног ПР-а, са којим живи и ради, и даље не воли публицитет.

Он је Београђанин, а Ана је из Чачка, има 25 година, увек је била ђак генерације, али јој је у школи, каже, било досадно, све док није стигла до физике. Све се променило, отворила се прича о честицама које не видимо, онима у свемиру, прича о томе шта све физика може или покушава да објасни.

На мастеру је покупила награду за најбољи рад, сада је друга година доктората, бави се хиперболичким кристалима, теоријом поља у закривљеном простору и теоријом кондензованог стања.

„Заправо, бави се материјалима у закривљеном простору, да би сте разумели, можете да замислите сферу или лопту. Лепим неки материјал, да задржи тај облик, гледам шта се дешава са њим, испитујем његове особине“.

Упитана да ли би њен рад могао да има примену у свакодневном животу, у производњи, каже да је о томе још раног говорити, док не открије мало више.

„Али ако откријемо неке занимљиве особине, можда проводност буде боља када материјал направимо у таквом облику, уместо правилног. За сада је то успешно изведено у експерименту, фотон кад се нађе на таквој решетки, понаша се као да је у закривљеном простору, али то је све ново. Први радови на ову тему су изашли после 2018. године, поприлично нова област“, објашњава Ана.

Стефан и Ана обновили су једно важно такмичење које се угасило са короном, Турнир младих физичара.

„Појавили су се неки проблеми, бивши такмичари као што су Петар и Милош Петрашиновић су нам пришли и рекли да би јако желели да то обнове. Ми смо их подржали, рекли да ћемо бити ту и да ћемо учествовати у организацији, тако је кренуло. Поред Турнира младих физичара у комисији смо за регуларно такмичење у средњим школама, тренутно састављамо задатке за четврту годину“, каже Ана.

Стефан додаје да га је ово такмичење поново окренуло ка Електротехничком факултету. Са колегама је у контакту, али сада сарађују.

„Било нам је корисно да једну вежбу за такмичење одрадимо на ЕТФ-у, контактирао сам своје професоре са Основа електротехнике. То су експериментални задаци, а један је подсећао на једну од лабораторијских вежби, знао сам да имају апаратуру. Професорима је било врло драго што могу да помогну, изашли су нам у сусрет“.

Овде се рад са младима који желе да дубље уђу у чаробни свет физике не завршава. Ана је тренутно и руководилац, а Стефан стручни сарадник семинара физике у Истраживачкој станици Петница. Прошле године били су заједно ментори, радили су са децом у истом тиму.

„Мислим да је највећа срећа у животу бавити се оним што волиш, ми се тиме бавимо, све остало иде са тим. Рад са децом нам не пада тешко. Радимо са најбољима из ове земље. То су такмичари из физике, деца која воле науку, која желе да науче више“, каже Ана.

Стефан додаје да се он и Ана од ове године заједнички баве једним важним истраживањем. Део су тима који је добио подршку Фонда за науку Републике Србије у оквиру пројекта Промис.

„То је тим од шесторо људи, нас двоје, још двоје колега са факултета који су моја генерација и двоје старијих који су недавно докторирали. Сви се и приватно дружимо. Имали смо заједничку идеју, с обзиром да се све области којима се бавимо дају повезати“, објашњава.

Стефана смо питали и да ли је, након што га је Ана на друштвеним мрежама промовисала као генија имао понуде за посао, каже да су га контактирали само бројни медији, није било ни једног позива са таквом понудом.

„У међувремену ме је контактирала само компанија Моцарт ради стипендије, са идејом која јесте била нека врста понуде за посао. Наравно, нисам желео да радим у Моцарту, али сам ипак добио стипендију, што је било коректно“, каже Стефан за Спутњик.

Упитан да ли је размишљао о томе да би са два факултета боље прошао у иностранству, обоје би могли да имају сјајне каријере, Стефан каже да је новац битан, али није једини фактор за такву одлуку.

„Што се тиче науке у иностранству или овде, новац и није неки, мени вероватно и не би било боље у иностранству. Имам кућу у Београду. Имам више новца овде него као докторанд у иностранству. Имам више пријатеља који су отишли, чујем како то изгледа, поготово у данашње време. Да се бавим финансијама, програмирањем, било би више новца, али ако хоћу баш науком да се бавим, то сам изабрао, у неку руку ми је и боље у Србији“.

У Србији није могуће срести велика имена светске науке, али је, додаје, атмосфера слободнија, много је мањи притисак.

Ана то потврђује, иако тренутно живе под приличним притиском. Овај млади пар који ради важне ствари за будућност физике у Србији, бира венчаницу и одело. Свадба је крајем априла.