Људи који живе у „апатридији“ односно они који немају држављанство, па самим тим ни лична документа, односно они који ни на једном списку не постоје, нити су евидентирани као рођени, углавном су ромске националности. Преко 95 одсто српске популације без докумената чине Роми, док су у најтежем положају интерно расељена лица са Косова и Метохије. Разлози због којих немају документа су различити – екстремно сиромаштво, живот у неформалним насељима, неписменост, маргинализација, дискриминација...
Једна од највећих последица апатридије је непоседовање личне карте, без које се деца не могу уписати у Матичну књигу рођених или лечити, без које се не можете венчати, запослити, отворити рачун у банци, добити возачку дозволу, пријавити пребивалиште, ићи у школу итд.
Велики број људи апсолутно је несвестан овог проблема зато што се о њему не прича довољно, али, додаје Зејна, и зато што људи који немају сличних брига уопште нису обавештени о могућности да људи у 21. веку у Србији живе без личне карте, здравствене књижице, да немају држављанство...
Зејна се нада да ће пробудити свест о овом горућем проблему, првенствено ромске заједнице, али и других грађана Србије који се налазе у истој ситуацији, попут расељених лица са Косова и Метохије. Сваки човек и свака помоћ се рачуна, каже она и истиче да јој је драго што је помогла онако како је најбоље знала. Такође би желела да покаже свим маргинализованим људима да постоји неко ко мисли на њих и њихове проблеме.
То је заправо кампања УНХЦР-а где се боримо да смањимо проценат људи без личних докумената. Мени као мајци првенствено падају на памет деца која без личних докумената не могу да се школују или лече, тако да сам се ја радо одазвала УНХЦР-у и одабрала моменат на такмичењу, будући да знам колико је то гледано, изјавила је Зејна за Спутњик.
Хуманитарне акције
Поред овога, Зејна се бави и разним другим хуманитарним акцијама, поготово оним које се односе на помоћ деци. Њен најновији пројекат укључује децу из свратишта са којима је провела извесно време и на чије проблеме је и раније указивала.
Ево ускоро треба да изађу нова песма и спот са децом из свратишта где они заправо певају окупљени у хор. Све је испало прелепо, како спот тако и песма, а певамо једну ромску песму на специфичан и другачији начин, изјавила је Зејна за Спутњик.
Поред људи који се брину о деци свратишта, битно је укључити и остатак друштва, каже Зејна. Из овог разлога, она редовно позива јавне личности и друге људе који имају могућности да се том децом мало позабаве, да проведу мало времена у њиховом друштву и да им ставе до знања да за њих живот није готов, нити да их мора одвести у ћорсокак.
Они такође могу да постигну све ако се потруде, ако имају веру у себе, а мислим да баш таква деца која одрастају у таквим позицијама и таквим породицама имају јачу веру у себе. Чак није најбитнија ни та финансијска помоћ, јер постоје државне институције које се тиме баве, али је зато морална подршка њима јако битна и битно је да људски помогнемо тој деци, изјавила је Зејна за Спутњик.
Живот и каријера Муркићеве производ су, како поносно истиче, борбе за себе, а лично се уверила у истинитост реченице „Какве су ти мисли, такав ти је и живот“. Имала је подршку породице и пријатеља, али истиче да су је њен начин размишљања, њена жеља, циљеви и вера довели до тога да се у животу налази „на правом месту и са правим људима“. Из овог разлога је морална подршка деци која не одрастају са свим привилегијама и могућностима већине битнија од финансијске, јер, како каже Зејна, „неке ствари не могу да се плате“.
УНХЦР је направио водич за прибављање личних докумената где пише где све треба ићи, шта тражити и коме се обратити за помоћ. Водич се може пронаћи овде.