ДРУШТВО

Спутњик посетио нови бувљак у Београду – после селидбе из „центра Балкана“ у „миљаковачку рупу“

Скоро три месеца од пресељења „Београдског бувљака“ са Новог Београда на Миљаковац, изгледа да ни купци ни продавци нису још задовољни новом локацијом јер су се из „центра Балкана“ преместили у „рупу“ која „београдским пијацама“ никад није донела профит.
Sputnik
Нови/стари „Београдски бувљак“ свечано је отворен 13. децембра на Миљаковцу, у Варешкој бб кад се „Отворени тржни центар“ после три деценије преселио са Новог Београда у општину Раковица, на месту некадашње зелене пијаце.

Тржни центар, ни трага од „бувљака“

Постављено је 230 нових тезги, a поред новог „бувљака“ отворено је и 60 локала, од којих су два угоститељски објекти. Један од њих назван је „Stara Yuga“ и за разлику од оближње му конкуренције, у понуди има и сендвиче са пршутом или печеницом.
Конобари из оба локала више времена проводе разносећи напитке продавцима са тезги него унутар угоститељских објеката. На самом крају је и прилично чист ве-це, а употреба „мокрог чвора“ наплаћује се 20 динара.
Сам „бувљак“ је потпуно наткривен, нове бокс-тезге изгледају много боље од оних на Новом Београду, све су „постројене под конац“, а на пролазима између тезги жутом бојом су обележене стазе за инвалиде.
Нови „бувљак“ опслужује само 130 паркинг места, због чега је гужва и на уласку и на изласку с паркинга.
За разлику од старог, новобеоградског „Отвореног тржног центра“, поред овог новог, миљаковачког, нема правог „бувљака“, односно импровизованих тезги на картонским кутијама на којима обични грађани продају, како се некад говорило, „све од игле до локомотиве“. Сумњивог квалитета.

„Све збијено“

На тезгама доминирају обућа и одећа, претежно новопазарски џинс и веш из Ариља, затим храна, кућна хемија, алати, мобилни телефони, практично све оно што се виђа и на обичним београдским пијацама. Оно што се баш не виђа често је тезга са разним врстама хладног оружја, од лептир-ножева шарених дезена до металних „боксера“.
На појединим тезгама могуће је пазарити и картицом, али такве су заиста ретке.
Чак и редовни гости бувљака кажу да се још нису навикли ни на нову локацију ни на нови изглед „Отвореног тржног центра“.
Госпођа средњих година рекла нам је да нам јој је на новом „бувљаку“ некако све збијено.
„Тамо је већи простор и некако је другачије било. Није да има мање робе, тамо је било више празних тезги. Али откуд знам, навићи ћемо се.“

Слабији пазари – из „центра Балкана“ на перифирију

Као и купци, ни продавци се још нису навикли на нови амбијент. Продавац лустера, лампи и сијалица који је имао тезгу и на Новом Београду каже да је на Миљаковцу ипак другачија ситуација.
„Јесу бољи услови за рад, али слабија је посета и слабији су пазари. Да ли је то само због локације или има нешто друго, не знам стварно. Мислим да је највише то што народ нема пара.“
Продавац новопазарске одеће каже да је разлика у односу на стару локацију велика. Пре свега превоз са Новог Београда до Миљаковца је јако незгодан јер има само једна аутобуска линија која директно води до новог „бувљака“ због чега сталне муштерије ретко долазе.
„Можда само недељом буде мало више људи, а онда се тешко ради јер је гужва. А ови нови одавде, они су изгледа са скромнијим примањима тако да углавном боље иде мало јефтинија роба него што је ишла она стандардна која је ишла на Новом Београду. Овде је лошије јер она локација је много боља, практично, она је центар Балкана. Значи она тачка тамо је од огромне вредности и није случајно што ју је неко узео“.

Затварање тезги од јуна

Власник локације на коју је измештен нови „бувљак“ је јавно комунално предузеће „Београдске пијаце“ на том месту раније је „имало рупу“, односно шта год да су подигли није им успевало, додаје наш саговорник.
„И сад су подигли овај објекат који је јако скуп и надају се и они да ће да га разраде. Е сад, видећемо како ће то да изгледа. Ја некако нисам оптимиста. Фебруар и март нису меродавни, тек ће април, мај и јуни показати. То нам је пресек. Ако буде отказивања биће их од јуна, то је сигурно. Знам неке који ће сигурно да откажу, на пример 'пластичари' који су тамо радили изванредно, а овде не раде ништа. Вероватно треба већи промет, већи број људи да би они продавали пластику. А овде тога нема.“
Погледајте и:
Коментар