Српски пуж крије тајну: Научница блиска стенама руши светску агенду о - климатским променама

"Људи треба да знају да је било међуледених доба која су била топлија од периода у којем ми живимо. Чак је и ниво мора тада био већи него данас. То што тренутно расте, то је очекивано нама који се бавимо геонаукама, јер разумемо да је то процес који траје хиљадама година", каже.

Добитница Националног признања Лореал Унеско -“За жене у науци”, програма који подржава изванредне жене истраживаче одрасла је у Боки Которској. Одувек је била блиска са стенама, по плажама сакупљала камење, минерале, посматрала фосиле у њима.

"То ми је све било јако шарено и некако, узбудљиво. Хтела сам себи да одговорим на бројна питања".

Хтела је да упише геологију, али се породица преселила, уписала је географију, зато што у Новом Саду геологије нема, али и зато што је схватила да ће тако добити још ширу слику о ономе што је занима.

На факултету јој се пружила шанса да уђе у свет науке. Њен ментор, професор Слободан Марковић, отворио јој је врата новог света. А у чудесном свету већ живи. Србија је веома значајна на светском нивоу, велики део њене површине прекривен је седиментима из леденог доба.

"Ако одете на неку конференцију, ако се прича о леденим добима, вероватно ће се поменути Србија. Првенствено због Милутина Миланковића који је допринео објашњењу настанка ледених доба, али и зато што је 60 одсто територије Војводине прекривено седиментима из леденог доба, изнад је земљиште које је после настало".

Ледена доба на планератном нивоу трају претходних 2.6 милиона година. У Србији су очувани седименти из претходних милион година.У свом докторату Радаковићева се бави седиментима претходних девет ледених доба, у њима тражи све што је некада живело. Тешко је наћи очуване кости, али и љуштуре пужева су сјајан узорак.

"Није све време било ледено доба, већ смо имали периоде када је клима била топлија, то су међуледена доба, интерглацијали, а ја се бавим деловима седимената који су настали кад је била баш, баш јако хладна клима. Покушавам да одговорим на питање како је изгледала животна средина за време тих најхладнијих периода, у томе ми помажу фосили које налазим".

Пужеви које "ископава" су веома сићушни организми димензија 1 до 2 милиметра, ретко прелазе један центиметар. Гледа их под посебном лупом, љуштура сваке врсте је специфична. На њој чита и реконструише слику климе у време леденог доба и прави поређење са данашњом.

"Пужеви који су тада живели овде данас живе на Алтају и у Русији, има их и у северној Европи, зато што је сада тамо толико хладно колико је некада било у Србији. Тако знамо која температура им је била потребна, 10, 15 степени, па претпостављамо да је и овде некада била таква", каже лауреаткиња и додаје да када "просеје" земљиште, понекад нађе и семенке биљака које су тада расле.

Наша саговорница каже да тренутно живимо у међуледеном добу, глечери су се делимично истопили, на Гренланду је још ледено доба, као и на Антарктику, али у суштини се гледа да ли је континентални део Европе прекривен ледом.

Последњи пут када је глацијација била јако велика, то је било пре 20 хиљада година. Тада је лед кренуо полако да се топи, да се подиже ниво мора. Званично смо ушли у међуледено доба пре 11 хиљада година. Период у коме живимо назива се холоцен, то је топли период, у односу на глацијал.

У свету се развила наука која се бави предикцијом климе, човек је успео да направи моделе којима симулира климу која ће се десити до 2100. годиме. Ти сценарији нам, каже, не иду у прилог. Постоје модели који показују да ће температура до краја века порасти за 8 и по степени.

"То је најгори могући сценарио. Такве нагле флуктуације климе у тако малом временском периоду се раније нису дешавале. То треба да нас забрињава. Свакако се загревамо природно, јер излазимо из глацијалног периода, али додатно пумпамо CO2, један од гасова стаклене баште који не дозвољава земљиној радијацији да изађе из атмосфере и пректично нам враћа ту топлоту назад", каже Радаковићева и додаје да човек од индустријске револуције заиста мења климу.

Ипак, она каже да је очигледно да је присутна и агенда која ту причу форсира, што је добро, али није добро да се о томе говори на погрешан начин, јер се људи, који углавном ништа не могу да промене, плаше.

"Прича о томе је превише узела маха. Климатским променама баве се они који иза себе немају знање са било ког факултета који уопште објашњава динамику климатских промена, зато не волим што медији много пласирају ту причу. Углавном се тежи да се све скрати, сведе на минимум објашњења, само да се пласира информација која ће да вам одзвања у глави. Људи се брину", каже и додаје да један човек не може да промени климу.

Реч је о индустријским постројењима, а кривица се сваљује на појединца. Донекле, додаје, подржава смањење коришћења пластичних кеса, што свако може, али прича о толиком утицају појединца не стоји.

Новац од Лореалове награде, 5 хиљада евра, потрошиће по унапред направљеном буџету, отићи ће на три важне научне конференције, чак 2 хиљаде евра отићи ће на објављивање њеног научног рада, купиће лабораторијски материјал и најважније, купиће повратну карту за Кину, тамо ће урадити детаљније анализе.

"Кина слично као Србија има велики део територије покривен седиментима ледених доба. Они имају одличне лабораторије направљене баш за те седименте. Кина и Србија се често и пореде у научним радовима зато што су на истом континенту, у Евроазији. Имали смо врло сличну климу за време ледених доба. Занимљиво је упоредити какаве су промене биле овде, а какве на другој страни континента".

У Кини ће измерити изотопе кисеоника и угљеника у смрвљеним пужићима и покушати да реконструише температуру када је љуштура расла.

Милица током школовања носи један необичан пртљаг, има плетеницу коју пушта већ 14 година. Кад докторира, планира да одсече косу.

"Када је распелтем, иде ми скоро до колена. Она представља цело моје школовање. Када завршим, уоквирићу је као природу архиву климатских промена у том периоду. Видеће се на којим местима је искрзано, кад је било невреме, на којима је очувана".