„Мејкер Лабс“, индијска роботичка фирма која стоји иза „ИРИС“, описује робота као „свестрано наставно средство са интерактивним могућностима“. Како овај произвођач наводи, робот учитељица је направљен са Интел процесором и копроцесором за маневарске задатке, а корисници могу да контролишу и комуницирају са њим помоћу интерфејса Андроид апликације.
„ИРИС“ је опремљен такозваним гласовним асистентом заснованим на вештачкој интелигенцији тако да може да даје„објашњења“ и ученицима излаже „образовни садржај“, навео је програмер компаније. Може да се креће на платформи с точковима и „манипулише објектима, изводи одређене демонстрације и учествује у практичним образовним активностима“.
Раније ове недеље, један робот ИРИС представљен је у вишој средњој школи КТЦТ у Тируванандапураму, главном граду државе Керала, која у Индији има највећу стопу писмености (94%), преноси „РТ“. „Мејкер Лабс“ је такође поставио видео снимке робота, који изгледа као учитељица обучена у традиционални индијски „сари“ и комуницира са ученицима у учионици.
Индијска влада настоји да искористи моћ вештачке интелигенције у разним секторима, укључујући здравство, пољопривреду и образовање. У четвртак је одобрена „Мисија индијске вештачке интелигенције“ с трошковима од 1,2 милијарде долара за наредних пет година. Кроз ову иницијативу, Њу Делхи ће обезбедити субвенције домаћим компанијама које раде на технологији вештачке интелигенције.
У међувремену, влада развија и АИ језички модел „Bhashini“ како би разбила баријере због стотина језика којима се говори широм Индије. Њу Делхи је предузео и кораке да регулише платформе засноване на вештачкој интелигенцији како би избегао могуће негативне утицаје, укључујући дезинформације.
Прошле недеље, влада предвођена премијером Нарендром Модијем објавила је да ће компанијама које се баве високих технологијама сада бити потребна дозвола владе пре него што пласирају на тржиште моделе који нису темељно тестирани или нису поуздани.
Индија ће ове године објавити нови регулаторни оквир за АИ. Раније је Њу Делхи упозорио платформе да би могле да изгубе такозвани „имунитет сигурне луке“ и да буду кривично одговорне ако брзо не реагују против „дезинформација“.