„Опенхајмер“ је награђен Оскарима у 7 категорија.
Ирски глумац Килиан Марфи добио је награду Оскар за најбољу мушку улогу у филму „Опенхајмер“.
Он је нагласио да је заједно са екипом снимио филм о настајању атомске бомбе.
„Живимо у атомском свету и морамо да мислимо на мир и како да га сачувамо“, казао је Марфи у Долби театру.
Британски редитељ Кристофер Нолан је добио награду Оскар за режију филма „Опенхајмер“.
Један од најзначајнијих редитеља данашњице захвалио се свима из свог окружења: од породице до продуценткиње филма „Опенхајмер“.
Највредније кинематографско признање за најбољу женску улогу припало је америчкој глумици Еми Стоун за улогу у филму „Јадна створења“ у режији Јоргоса Лантимоса.
Она је нагласила да дели Оскара са свим члановима екипе филма.
Награда Оскар за најбољу споредну женску улогу отишла је у руке Давајн Џој Рендолф за улогу у филму „Бартонова академија“.
Роберт Дауни Џуниор освојио је у категорији за најбољег споредног глумца свој први Оскар у каријери и први за Опенхајмера.
Поп звезда Били Ајлиш награђена за најбољу оригиналну песму у филму „Барби“, а награда Оскар за најбољу шминку и фризуру припао је филму „Јадна створења“ у режији Јоргоса Лантимоса.
Драма Јадна створења, однела је и Оскаре за најбољу сценографију (Џејмс Прајс, Шона Хит и Жужа Михалек) и најбољу костимографију (Холи Ведингтон).
Остварење „Зона интереса“ у режији Џонатана Глејзера награђено је Оскаром за најбољи страни филм, као и награда за најбољи звук.
Наградом Оскар за најбољи краткометражни филм награђено је остварење „War Is Over! Inspired by the Music of John & Yoko“, док је за најбољи дугометражни анимирани филм проглашен „The Boy and the Heron“ који је београдска публика имала прилике да види на 52. Фесту.
Филмско изненађење из Јапана „Годзила минус један“ освојила Оскара за најбоље визуелне ефекте, а статуете су подигли Такаши Јамазаки, Кијоко Шибуја, Масаки Такахаши и Татсуји Ноџима. За најбољу монтажу позлаћеном статуетом награђена је Џенифер Лејм за свој рад на Опенхајмеру.
Бен Праудфут и Крис Бауерс награђени су за најбољи кратки документарни филм „Последња мајсторска радионица“, док су Мстислав Чернов, Мишел Мизнер и Рејни Аронсон-Рат подигли статуете за дугоментражни документарац „Двадесет дана у Маријупољу“.
За свој изузетан рад у Опенхајмеру Хојте ван Хојтема освојио је Оскара за најбољу фотографију.
Најбољи краткоментражни филм је „Чудесна прича“ Хенрија Шугара, а Оскар је отишао у руке Веса Андерсона и Стивена Рејлса.
Лудвиг Горансон подигао је свог другог Оскара за оригиналну музику филма Опенхајмер.
У категорији најбољег оригиналног сценарија награђени су Жистин Трије и Артур Харари, док је за најбољи адаптирани сценарио позлаћену статуету подигао Корд Џеферсон.
Погледајте и: