Он је подсетио да је министар иностраних послова Француске 8. марта окупио колеге из балтичких земаља да би се договорили о слању својих војних формација.
„Према томе, највероватније ће бити присутне војне снаге из балтичких земаља и Пољске. Оваква реторика ће се појачавати у складу са погоршавањем економских проблема у Европској унији и еврозони. То значи повећање дуговања, што ће довести до проблема са приходима и распламсавање сукоба. Све ово је до сада обуздавано“, изјавио је стручњак.
Истовремено и унутар ЕУ постоје озбиљне сопствене претње, истакао је он: недавно је издање „Политико“ објавило материјал на основу документа Европске комисије, у коме се говори о ризику дефицита воде. Оваква претња може довести до настанка сукоба, укључујући међу земљама ЕУ услед конкуренције за водне ресурсе.
„У Европској комисији постоји извештај затвореног типа да ће следећи сукоб у ЕУ и еврозони бити изазван управо недостатком воде. У издању ‘Политико’ појавила се процурела информација о овоме. То је још једна линија поделе, која ће забити клин међу земље ЕУ“, закључио је Саријски.
Према подацима ЕК за 2019. годину, више од трећине (38 одсто) становника држава ЕУ суочило се са несташицом воде. Годишње, суша кошта европску економију од 2-9 милијарди евра.
Уопштено, велики део земаља чланица ЕУ има довољно водних ресурса, али суше постају све чешће, пре свега су карактеристичне за југ и запад земље.
Погледајте и: